Lisabon: Grad boem na jugozapadu Evrope

Lisabon, portugalska prestonica predstavlja grad o kom se često govori a brojni turisti ga i posećuju i odlaze sa divnim utiscima i uspomenama. Imao sam privilegiju da sa svojom suprugom Jovanom provedem medeni mesec u maju 2017. godine upravo u ovom gradu i potrudiću se da u narednim rečenicama iznesem glavne utiske o Lisabonu ali i o Portugalu generalno.

Put u Lisabon nije jednostavan ako putujete sa Balkana odnosno iz Srbije (nema direktnog leta za Lisabon). Mi smo putovali preko Ciriha u odlasku i Frankfurta u povratku. Tu smo već stekli prve pozitivne utiske o Portugalu putujući portugalskom nacionalnom avio kompanijom TAP. Sam dolazak u Lisabon je impresivan. Avion vas dovodi iznad Atlantskog okeana i zaliva Težu u kom se velikim delom nalazi Lisabon. Posle zaokreta iznad atlantskih voda slećete ni manje ni više nego u centar grada obzirom da se aerodrom Portela nalazi u samom urbanom jezgru Lisabona. Već tad možete videti čuvene mostove grada Lisabona (most 25. aprila koji se do revolucije zvao Salazarov most i moderni most Vasko de Gama dugačak čak 17,2 km) kao i stadione fudbalskih velikana Benfike i Sportinga (moj favorit u Portugalu što ćete detaljnije videti dalje u ovom tekstu).

Sam grad, u kom smo proveli nedelju dana, ostavio je veoma pozitivne utiske na nas. Radi se o lepo uređenom, čistom i dinamičnom gradu. Po izlasku sa aerodroma možete videti da se radi o nekadašnjoj kolonijalnoj sili obzirom da srećete veliki broj ljudi koji dolaze iz bivših portugalskih kolonija Afrike  (Angola, Mozambik i Gvineja Bisao) a ne treba zaboraviti i da je jedan veliki Brazil vezan za Portugal kao svoju kulturološku maticu. Ulice Lisabona odišu šarmom koji bih uporedio sa onim šarmom koji ima Rim. Imate utisak da se nalazite u vremenu „dolče vite“ ili vremenu špijunskih igara u Drugom svetskom ratu kada je u Salazarovom Portugalu delovao i naš Dušan Popov zvani Tricikl po kom je kasnije Ijan Fleming kreirao Džejmsa Bonda. Jednostavno, Lisabon ima dušu i na svakom koraku je pokazuje u punom sjaju. Bilo da se radi o zanimljivim fasadama od pločica, suvenirima petlova koji su simbol Portugala ili o raznobojnim fasadama na kojima visi veš i daje posebnu notu ovom primorskom velegradu. Centru države koja je još u 15. veku bila pomorska super sila i država koja je pod svojom kontrolom imala kolonije sve do 1999. (Makao vraćen pod suverenitet NR Kine).

U Lisabonu možete videti prelepe trgove sa vrtovima i spomenike znamenitim Portugalcima. Jedan od takvih je svakako park Eduarda VII koji je i odličan vidikovac sa kog se vidi stari Lisabon i zaliv u daljini. Odmah pored parka vrta je i spomenik markizu de Pombalu, velikom portugalskom državniku u 18. veku. Centralna pešačka zona Lisabona (Rua Augusta) vrvi od lokalnog stanovništva i turista. I pored sve te dinamike oni nigde ne žure i ne jure. Otvaraju svoje radnje i oko 10 ili 11.00h što je u našoj Knez Mihajlovoj nezamislivo. Imaju svoju sijestu i popodnevni mir ne podređuju profitu ali zato noću u 23.00h svi restorani vrve od gostiju i grad živi punim plućima pod otvorenim nebom. Portugalska hrana je na određeni način bliska našoj jer i oni vole da jedu puno mesa i krompira. Vole da piju i svoja odlična vina (videćete u ponudi i flaše od dva ali i od preko 2.000 evra za litar ovog bogovskog napitka) a mogu da se pohvale i svojim pivima poput Super Bock-a i Sagresa (probao, solidno ali za moj ukus preoštro) koji reklamira čuvena Benfika koju smo Jovana i ja videli čim smo stigli u Lisabon jer su baš tog majskog popodneva slavili 36. titulu i defilovali gradom.

azijski turisti u Rua Augušta

Centar Lisabona smešten je na sedam brda (São Jorge, São Vicente, São Roque, Santo André, Santa Catarina, Chagas i Sant’Ana) i najbolje ćete ga upoznati ako se vozite čuvenim starinskim žutim tramvajem broj 28. Mi smo to uradili i utisci su sjajni. Pomenuću i da Lisabon ima odlično uređen i vrlo funkcionalan metro koji ima četiri linije, povoljan je i besprekorno funkcioniše. Naravno i u njemu dominiraju pločice. On nam je bio i veza sa fudbalskim stadionom Žoze Alvalade na kom smo se okušali i u ulozi lokalnih navijača. 21. maja smo išli da gledamo utakmicu Sporting – Čaves u kojoj je moj portugalski tim (poslednju 18. titulu osvojio 2002. godine) slavio sa 4:1 uz tri gola holandskog centarfora Basa Dosta. Na nas je posebno dobar utisak ostavio sam stadion koji ima četiri UEFA zvezdice i 50.300 mesta i koji smo napustili bez guranja u roku od desetak minuta iako je na stadion došlo preko 30.000 navijača. Navijača koji su opušteni, dolaze porodično i strasno podržavaju svoj klub. Ni nalik tenziji koju srećemo, na žalost, na našim stadionima (kada ima navijača na tribinama). O besprekornom prevozu govori i činjenica da smo po dolasku na metro stanicu zatekli svega dvadesetak ljudi jer su već mnogi otišli svojim kolima, metroom, autobusima i drugim prevoznim sredstvima bez pravljenja gužvi i zastoja. Naravno, kupili smo i par Sportingovih suvenira na stadionu Žoze Alvalade.

Tokom posete Lisabonu obišli smo i čuveni Jeronimski manastir (Mosteiro dos Jeronimos) u kom je sahranjen i možda najpoznatiji Portugalac (iako je danas prva asocijacija na Portugal Kristijano Ronaldo) Vasko de Gama. Radi se o impresivnom zdanju starom 519 godina građenom u gotičkom stilu. U njegovoj blizini je i poznata kula Belem koja je 1983. zajedno sa manastirom stavljena na UNESCO listu svetske baštine. Zanimljivo je da se u navedenom delu grada nalaze i simboli pomorske moći Portugala poput muzeja pomorstva a tu je i predsednička palata (Palacio de Belem) u blizini koje se prodaje čuveni slatkiš pašteiš (Pasteis de Belem je najpoznatije mesto za degustiranje ovog specijaliteta; Jovana se kao svaka Hercegovka brzo probila kroz gužvu i kupila nam po jedan pašteiš koji zbilja ima lep ukus a radi se o vrlo jednostavnoj poslastici). U ovom delu grada je i naša ambasada na čijem je čelu ambasador prof. dr Oliver Antić (među njegovim prethodnicima je bio i naš poznati pisac Dušan Kovačević). Ovde možemo reći i da u Portugalu živi naša mala kolonija koja broji par stotina ljudi od kojih su mnogi i uspešni i odlično integrisani u portugalsko društvo.

Galerija fotografija

Na kraju ovog osvrta na divni boravak u Portugaliji predložiću par mesta koja, po našem mišljenju, treba posetiti ukoliko želite da uživate u portugalskom mesu i vinu. Posetite Dr Wine (R. Assunção 82, 1100-044 Lisboa) u samom centru grada u blizini Tornja sa liftom (The Elevador de Santa Justa) koji je sagrađen u 19. veku sa kog možete gledati i staru tvrđavu São Jorge Castle koja se izdiže iznad grada i naslanja na boemski kraj grada koji se zove Alfama. Tvrđava je divan vidikovac. Ima prelepe vrtove sa paunovima a tamo možete pojesti i ukusne majske jagode iz Portugala. Ako želite da okusite sjajnu italijansku hranu tu je restoran u širem centru grada koji se zove Ballaisa Valmor (Av. Visc. de Valmor 65A, 1050-239 Lisboa) i ima izuzetno ljubazno osoblje a poseban utisak je ostavio na nas zbog toga što u njemu nema muzike ali ljudi su toliko veseli i uživaju u poseti i hrani da muzika predstavlja višak. Za preporuku je i jedan lokalni restoran O Recanto (R. Praia do Bom Sucesso 24, 1400-026 Lisboa) koji se nalazi između kule Belem i Jeronimskog manastira. Radi se o restoranu u kom možete jesti odlična lokalna jela ali pazite da ne odete u vreme popodnevne sijeste (meni će biti redukovan na ono što je ostalo od podneva). I na samom kraju, ako ste u Lisabonu, obiđite bar i čuveni mondenski Kaškaiš na obali Atlantika koji se nalazi na svega 25 km od Lisabona (imate lokalni voz na svakih 30 minuta). Tamo ćete videti divne uličice, pogled na more, peščane plaže i ješćete divnu portugalsku hranu u društvu brojnih turista iz svih krajeva sveta (poseban utisak ostavljaju Brazilci koji govore portugalski sa svojim akcentom). Iznenadićete se pristupačnim cenama i ponovo ćete se uveriti u gostoljubljivost Portugalaca. Pomenimo ovde i da na putu do Kaškaiša prolazite i pored gradića Eštorila koji je poznat i kao posleratno prebivalište mađarskog regenta Hortija ali i mesto u kom su živeli i drugi prognani monarsi poput španskog kralja Huana Karlosa I i italijanskog kralja Umberta II.  Od njih trojice jedino je Huan Karlos I uspeo da se vrati u svoju zemlju u kojoj je vladao od 1975. do 2014. kada je abdicirao u korist svog sina Filipa VI.

Portugal je relativno daleko u odnosu na Srbiju ali nije predaleko i ukoliko ste u mogućnosti, posetite ga, nećete se pokajati. Mi smo tamo proveli divnih sedam dana i nosimo gomilu lepih utisaka a dok ovo pišem ne uspevam da se setim ni jednog lošeg. To vam dovoljno govori kakav je Lisabon grad i kakav je Portugal kao država. Država koja je daleko nadmašila naša očekivanja.

Branko Lazić, mart 2020.3.12

* recenzija: Jovana Lazić