Japan nakon Abeovog tragičnog odlaska

Abe i Kišida

Nedavni nemili događaj u kom je, tokom izborne kampanje u Japanu, izvršen atentat na Šinzo Abea, vodeću političku ličnost Japana u protekle dve decenije, uzdrmao je ne samo japansku već i svetsku javnost. Šinzo Abe je okončao život kao žrtva atentata u vreme kada Japanom suvereno dominira njegov LDP u koaliciji sa Komeitom. I upravo nakon njegove smrti i nove izborne pobede, ovoga puta na izborima za Gornji dom Nacionalnog Dieta (参議院, Sangiin), LDP vlada ima dvotrećinsku većinu od 179 mandata u Gornjem domu. To znači da je otvoren put vladi premijera Kišide da sprovede ustavnu reformu, reformu u kojoj će Japanske samoodbrambene snage (JSDF) biti jasno pomenute. To će značiti i mogućnost eventualnog angažovanja japanskih vojnika i van japanskih ostrva što bi bio presedan i veliko odstupanje od Ustava koji su Japancima oktroisali američki mentori nakon Drugog svetskog rata.

Sadašnji premijer Kišida koji je ranije bio šef diplomatije u Abeovoj vladi, ima priliku da sprovede u delo ideje čoveka koji je ostavio dubok i važan trag u japanskoj politici na početku ovog veka.

Navedeno izaziva strahove i bojazan kod japanskih suseda, pre svega kod NR Kine i dve (suprostavljene) Koreje. Iako je Južna Koreja američki partner zajedno sa Japanom, Južna Koreja i Japan i dalje imaju nerazjašnjene odnose, opterećeni posledicama japanske okupacije Koreje od 1910. do 1945. S tim u vezi novoizabrani južnokorejski predsednik Jun Suk-Jeol najavljuje tzv. resetovanje (od nedavno ponovo zategnutih) odnosa američkih glavnih oslonaca na Dalekom istoku. Seul je krajem protekle nedelje u Tokio poslao novog ambasadora koji govori japanski i studirao je u Japanu. Ubrzo nakon njega tj. početkom ove nedelje u Japan je došao i Park Đin, šef južnokorejske diplomatije koji je sa japanskim kolegom Jašimasom Hajašijem razgovarao o traženju "zajedničkog imenioca" i kompromisa koji će ojačati partnerstvo Seula i Tokija. Partnerstvo koje veže, osim zapadne i proameričke orijentacije, i strah od potencijalnih vojnih pretnji Severne Koreje i njenog lidera Kim Džong Una ali i aktuelnih vojnih aktivnosti velikog ruskog suseda kao i NR Kine kao najveće i (i dalje) rastuće sile u navedenom delu sveta ali i globalno. Park i Hajaši su Parkov boravak u Tokiju iskoristili da razgovaraju o načinima na koje bi zajednički zauzdali Severnu Koreju kao i o bremenu japanske okupacije od 1910. do 1945. Za Japan je navedeno pitanje rešeno 1965. ali danas se u Južnoj Koreji vode sudski postupci protiv pojedinih japanskih kompanija od kojih se traži ratna odšteta i to predstavlja ozbiljnu prepreku u razvoju bilateralnih odnosa dve države. Iz tog razloga, po svemu sudeći, i predsednik Jun i premijer Kišida žele da pronađu kompromisno rešenje koje će ponovo ojačati partnerstvo glavnih američkih oslonaca na Dalekom istoku. Činjenica da je posle gotovo pet godina organizovan sastanak šefova diplomatija dve zemlje i da je japanski premijer razgovarao sa Parkom predstavlja veliki korak napred. Ipak u narednih mesec dana se očekuju i konačne odluke Vrhovnog suda Južne Koreje na temu navedenih odšteta a predsednik Jun je izrazio volju da se navedeno pitanje reši tako da ne produbi jaz između Južne Koreje i Japana. Za navedeni sukob Japan krivi tadašnjeg predsednika Južne Koreje Mun Đae-Ina a na snazi su i trgovinske blokade koje je Japan primenio nakon odluke južnokorejskog suda 2018. kojima su dve velike japanske kompanije dovedene u nepovoljnu finansijsku situaciju koja ide i do mere likvidacije njihovog poslovanja u Južnoj Koreji i namirivanja oštećenih kapitalom navedenih kompanija ("Nipon Stil" i "Micubiši").

Park i Hajaši u Tokiju, jul 2022. (AP photo)

Od aktuelnih zbivanja koja se tiču Japana treba pomenuti i da ovih dana NR Kina negoduje zbog posete potpredsednika Tajvana Japanu. Vilijam Lai je nedavno boravio u Japanu kako bi odao počast tragično nastradalom Abeu. Iako je Japan od 1972. godine zvanično komunikaciju sa Tajpeha usmerio na Peking, jasno je da Tajvan i Japan dele određene zajedničke vrednosti (pod okriljem SAD-a) i održavaju redovnu komunikaciju. Navedena dešavanja treba posmatrati svakako i u kontekstu aktuelne ukrajinske krize i odnosa Japana i Južne Koreje sa Ruskom Federacijom. Nedavno je Moskva odlučila da uvede sankcije za 384 člana japanskog Nacionalnog Dieta među kojima su i bivši premijeri Taro Aso i Jošihide Suga.

Nema sumnje da se Japan kao i mnoge države danas suočava sa nizom izazova koji se mogu podvesti pod tzv. hibridne ali i konvencionalne pretnje. Počev od pandemije korona virusa koja već treću godinu potresa svet preko rata u Ukrajini koji ima reperkusije na ceo svet i ekonomska kretanja u svetu do redovnih pitanja koja opterećuju odnose Japana sa susedima. Bilo da se radi o istorijskim nesporazumima sa Južnom Korejom (okupacija i teritorijalni sporovi) ili se govori o nadmetanju i teritorijalnim sporovima sa NR Kinom i Ruskom Federacijom pa sve do kontinuirane nuklearne pretnje koja dolazi iz Pjongjanga.

Zvanični Tokio, pre svega, mora da očuva svoju veliku i moćnu privredu u ovim turbulentnim vremenima ali očito želi i da jača svoju međunarodnu poziciju kroz pomenute ustavne reforme koje na određeni način Japan trebaju da izvedu iz vazalnog statusa u globalnoj politici a vraćanje vojske u predratni status je jedan od takvih koraka. Ipak, navedena vojska se nije proslavila, naročito ne u odnosima sa tadašnjom Kinom i Korejom i jasno je da nije lako naći regionalni kompromis i razumevanje po ovom pitanju. Da li će Kišida u tome uspeti, pokazaće vreme, a reklo bi se da ima dovoljno vremena da sprovede svoj, ali i Abeov plan, obzirom da mu mandat ističe krajem oktobra 2025. godine.

Branko Lazić