(Očekivana) promena u vrhu japanske vlasti

photo: Office of the PM of Japan

Početkom ovog meseca, tačnije u utorak 1. oktobra Japan je dobio novu vladu na čijem čelu se nalazi Šigeru Išiba (67) koji je 27. septembra preuzeo vođstvo nad vladajućom Liberalno demokratskom partijom. Njegov prethodnik Fumio Kišida nije uspeo da realizuje pun mandat, pre svega zbog teške ekonomske situacije i krize u kojoj se nalazi japanska privreda (Nemačka im preuzela treću poziciju na globalnom polju) ali i zbog stranačkog finansijskog skandala (manipulisanje partijskim novcem istaknutih članova partije) koji je 2023. ozbiljno uzdrmao LDP.

Navedene okolnosti su otvorile prostor za promene u vrhu stranke koju je preuzeo Išiba koji je tokom svoje dosadašnje karijere obavljao važne uloge u vođenju resora odbrane i poljoprivrede Japana. U više navrata je bio ministar u japanskim vladama, prvo ministar odbrane (2007/08) kod premijera Jasua Fukude, potom ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (2008/09) kod premijera Taroa Asa da bi i kod tragično nastradalog Šinza Abea bio ministar zadužen za sprečavanje pada populacije i oživljavanje lokalnih ekonomija Japana (2014 - 2016). Zanimljivo je da je Išiba u internim partijskim borbama bio suprostavljen Abeovim sledbenicima koji su najviše uključeni u pomenuti partijski finansijski skandal a i glavni rival u borbi za lidera LDP-a bila mu je Sanaje Takaiči, bliska saradnica pokojnog premijera Abea, koja je u prethodnoj vladi bila ministarka državne i ekonomske bezbednosti.

Ubrzo nakon što je izabran za lidera LDP-a Išiba je najavio prevremene parlamentarne izbore (Predstavnički dom) za 27. oktobar 2024. iako su redovni izbori sledovali oktobra 2025. Navedena odluka je izazvala posebno negodovanje opozicije koja je iznenađena prebrzim raspuštanjem parlamenta kojim im je faktički onemogućeno da otvoreno iznesu kritike na račun nove LDP-ove i Komeitove vlade. Išiba je ovom odlukom zapravo srušio rekord svog prethodnika koji je isto učinio deset dana nakon svog imenovanja a u Išibinom slučaju to se ostvarilo svega osam dana pre prelaska u izborni režim rada. Navedena odluka se smatra svojevrsnom potrebom za religitimizacijom nove postavke u LDP-u (LDP sa mlađim partnerom Komeitom ima 288 mesta u Donjem domu a potrebno im je minimalno 233 da bi zadržali vlast) koji je ozbiljno uzdrman finansijskim skandalom ali i željom da se postave čvrsti temelji za nastavak neophodnih ekonomskih i političkih reformi koje je započeo prethodni lider LDP-a Fumio Kišida. Pod time se pre svega misli na borbu sa inflacijom (uz pomoć Banke Japana), podizanje minimalne zarade na oko 1.500 jena po radnom satu (za oko 50%) do 2030. godine i dalju reformu japanskih odbrambenih kapaciteta u svetu koji je uzdrman ozbiljnim bezbednosnim pretnjama (neposredno okruženje i dešavanja u Ukrajini i na Bliskom istoku).

Nova japanska vlada broji 20 ministara među kojima su svega dve žene koje su zadužene za resore obrazovanja, kulture i sporta (Tošiko Abe) i dečja prava i rodnu ravnopravnost (Junko Mihara). U prethodnoj vladi šef diplomatije je bila žena Joko Kamikava (2023/24) što je jedan od najvećih domašaja žena u ovom i dalje prilično muškom društvu. Žene su ukupno tri puta bile na čelu japanske diplomatije ali nikada na čelu vlade niti su bile na čelu ministarstva zaduženog za finansije. I glavni grad Tokio tek 2016. dobija po prvi put ženu za gradonačelnika. Japan time ostaje daleko ispod 30% udela žena u političkom životu što je standard G7 čiji je Japan član. I na rang listama WEF Japan je i dalje daleko od ispunjavanja ovog standarda i zauzima 118 mesto među 146 država (Srbija na visokom 26. mestu). Ono što je najavljeno jeste da će se nova vlada potruditi da ojača ulogu žena u japanskoj politici ali i dalje ostaje nejasno kada se mogu očekivati realni pomaci tj. stvaranje preduslova da Japanke budu aktivniji činioci u političkom i ekonomskom životu ove visokorazvijene ali i dalje vrlo konzervativne zemlje. Na tim linijama ali bez jasnih mera govorio je i Šinđiro Koizumi (sin bivšeg japanskog premijera Junićira Koizumija) šef izborne kampanje LDP-a.

Ipak, na ovim izborima će nastupiti rekordan broj žena (314 - 23,4% kandidata) ali je pitanje koliko njih će zaista i ući u parlament a još veće je pitanje koliko će ih i sa kojim značajem biti u novoj vladi Japana (najverovatnije ponovo na čelu sa LDP-om). Dodatna specifičnost japanske politike jesu i tzv. nasledne kandidature što je posebno izraženo u LDP-u (oko četvrtine kandidata uključujući i Išibu su potomci uticajnih političara iz redova LDP-a).    

Kako je i obećao Išiba je 9. oktobra raspustio Donji dom Dieta i raspisao izbore za 465 poslaničkih mesta. Poslanici se biraju u 289 jednomandatnih izbornih jedinica (većinski izbori) i u 11 blokova u kojima se izbor vrši proporcionalnim sistemom biranja. Opozicija koju predvode Konstitucionalna demokratska partija Japana predvođena Jošihikom Nodom i Japanska inovaciona partija na čelu sa Nabujuki Babom nije uspela da se homogenizuje te zajedno nastupaju u svega 52 od 289 jednomandatnih izbornih jedinica. Neslaganje je delom uzrokovano i suprotnim političkim gledištima u odnosu na Japansku komunističku partiju koja je takođe deo parlamenta. Opozicija pokušava da svoju kritiku i argumentaciju usmeri na više puta pomenuti finansijski skandal koji je i doveo do pada Kišide u LDP-u a samim tim i u Vladi, kao i pokušajima da nastupe sa liberalnijim pozicijama po pitanju veće participacije žena (u KDPJ imaju 8 žena od 20 ministara u svojoj vladi iz senke), nižim porezima za siromašnije i odobravanjem ženama da imaju dva prezimena. Ekonomski oporavak Japana je cilj svih stranaka u kampanji s tim da LDP svakako ima najveći manevarski prostor kao (sistemska)stranka koja najbolje poznaje način na koji funkcioniše Japan (učestvovala i u najvećim podvizima ali i u velikim padovima - krizama sa kojima se zemlja suočavala). 

Na spoljnopolitičkom planu premijer Išiba važi za svojevrsnog jastreba japanske politike i od njega se očekuje da pokaže čvrstu i snažnu poziciju u vođenju Japana ali ono što je i dalje neizvesno jeste kako će se u praksi pokazati u domenima spoljne politike i ekonomije jer se prethodnih decenija dokazao u oblastima odbrane, poljoprivrede i razvoja lokalnih samouprava. Jedna od tema koju je pokrenuo upravo Išiba jeste ideja o stvaranju svojevrsnog azijskog NATO-a i reciprocitet u odbrambenom savezništvu sa SAD-om. Upravo je američki predsednik Bajden bio prvi zvanični sagovornik novom premijeru dan nakon stupanja na njegovu premijersku dužnost. Išiba nije išao tako daleko u inicijalnom razgovoru na temu ujednačenog partnerstva ali ono što je poznato jeste da on dugoročno teži ujednačavanju uloge japanskih samoodbrambenih snaga u saradnji sa američkom vojskom koja broji 50.000 vojnika u Japanu. Ide se toliko daleko da se govori i o japanskim bazama u SAD ali pitanje je koliko je to realno i izvodljivo u ovom, i dalje asimetričnom partnerstvu, očito baziranom na japanskom porazu u Drugom svetskom ratu. Ipak, Išiba će vrlo izvesno nastaviti da reformiše japanske vojne kapacitete u formu standardne vojske na čemu su radili i njegovi neposredni prethodnici. Takođe, on je pominjao azijski NATO ne govoreći protiv koga bi on bio usmeren ali nema sumnje da se radi pre svih o NR Kini, Rusiji i Severnoj Koreji. Ova ideja je naišla na negodovanje američkih (preferiraju direktna savezništva na Dalekom istoku) i indijskih zvaničnika (kritiku navedene ideje izneo ministar spoljnih poslova Džaišankar) te su je novoimenovani šef diplomatije Takeši Ivaja i ministar odbrane Gen Nakatani praktično demantovali odnosno amortizovali objašnjavajući da se radi o dugoročnim planovima i strategijama. Opšti je utisak da Išiba dugoročno ostaje posvećen navedenoj ideji oko azijskog NATO-a ali je svestan da, u ovom času, niti ima podršku (u samom Japanu) za to niti je to dobro da je potencira na predstojećim izborima. Postoji i svojevrsni strah niza zemalja na Dalekom istoku poput Indonezije (njihovi mediji otvoreno kritikovali Išibu) ali i drugih da bi takvim svrstavanjem Japan čitavu grupu zemalja dodatno izložio konfrontaciji sa NR Kinom. Inače, NR Kina je svakako jedna od nosećih tema japanske spoljne politike, pored savezništva sa SAD i potrebom da se gradi stabilan odnos sa Južnom Korejom (i pored ružne prošlosti od 1910. do 1945.). Tako je na nedavno održanom Samitu ASEANA u Laosu, Išiba iskoristio priliku da razgovara sa kineskim premijerom Lijem Ćijangom od kog je otvoreno tražio pojašnjenja oko avgustovskog kršenja japanskog vazdušnog prostora od strane avijacije NR Kine kao i na temu nedavnih incidenata u kojima su ugroženi Japanci u Kini (fokus na nedavno ubistvo japanskog dečaka u Šenženu). Istovremeno i Japan i Kina pokušavaju da održavaju “loptu na zemlji” tražeći zajedničke imenioce od obostranog interesa. Tako Japan očekuje da Kina učini pozitivan gest i da uskoro povuče zabranu uvoza japanske sirove ribe koju je pravdala nuklearnim incidentom u Fukušimi (2011.). Generalno,  Japan ima puno zamerki na aktivnosti Kine kako u Istočnom kineskom moru tako i u Južnom kineskom moru odnosno na prostoru oko Tajvana. 

Premijer Išiba se ubrzo po stupanju na dužnost čuo telefonom sa južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom sa kojim se 10. oktobra zvanično susreo i uživo u Laosu na samitu ASEAN-a. Ubrzo po stupanju na dužnost razgovarao je sa još jednim od japanskih glavnih saveznika, australijskim premijerom Entonijem Albanezeom.

Ono što je za region ipak ohrabrujuće jeste da je kineski predsednik Si Đinping čestitao novom premijeru Japana stupanje na dužnost uz želje za izgradnju partnerstva i saradnje u duhu dobrosusedstva. Na tim linijama je odgovorio i Išibin sekretar vlade Jošimasa Hajaši, bivši šef diplomatije u Kišidinoj vladi. Ipak, istovremeno prethodno pomenuti ministri spoljnih poslova i odbrane Japana su bili oštriji naspram Kine u svojim izjavama koje Kinu targetiraju kao direktnu pretnju japanskoj bezbednosti posebno zbog sporova u Južnom kineskom moru i nedavnim optužbama da je Kina narušila japanski vazdušni prostor na prostoru prefekture Nagasaki. Slično se desilo i u odnosima sa Rusijom koja je takođe optužena da je njen avion narušio japanski vazdušni prostor u okolini Hokaida (tri puta po 30 – 60 sekundi). Ovde treba imati u vidu i da Japan od ruske vojne operacije u Ukrajini zajedno sa zapadnim partnerima otvoreno negoduje protiv ruske akcije u Ukrajini što se manifestuje nizom sankcija protiv zvanične Moskve. Kišidina vlada je održavala određenu komunikaciju sa Moskvom barem na nekim nižim nivoima zvaničnika ali kada se radi o Išibi sve je izvesnije da on neće puno insistirati na održavanju ikakvih posebnih kontakata sa ruskom stranom iako im je i te kako važno da reši teritorijalni spor oko Kurilskih ostrva na severu (procenjuje se da je pokojni premijer Abe 2020. bio blizu određenog raspleta ovog pitanja).

Ono što je u ovom času izvesno jeste da sledi svojevrsni “blic krig” novog lidera i dalje dominantne japanske partije. To pre svega znači da će se Išiba potruditi da novom izbornom pobedom obezbedi miran četvorogodišnji mandat tokom kog će gledati da stabilizuje uzdrmanu japansku privredu, da ojača odbrambenu politiku zemlje u svetu velikih trzavica kao i da se suoči sa prevencijom potencijalnih prirodnih katastrofa uz balansiranje sa vođenjem politike očuvanja energetske bezbednosti zasnovane na daljoj upotrebi nuklearne energije. Da li će to podrazumevati i ostvarenje punog cilja u skoku minimalne satnice ili većoj participaciji žena u vrhu japanske politike, ostaće verovatno manje poznato i važno u odnosu na ključne teme ekonomske revitalizacije giganta kakav je Japan i njegovog daljeg bezbednosnog osiguravanja pre svega u odnosu na najvećeg rivala NR Kinu i uvek nepredvidivu Severnu Koreju.

Išibu svakako čeka ekonomska stabilizacija i dalja reforma odbrambene politike i pristupa Japana (ciljanje 2% udela u BDP) kao i suočavanje sa klimatskim promena i planirana dekarbonizacija (do sredine ovog veka). I pored njegovih dugoročnih planova poput ideje o azijskom NATO-u tokom aktuelne kampanje postaje jasno da će Išiba nastupati oprezno i mudro kako bi ostvario što veći i stabilniji obuhvat glasova. U tom balansiranju prema spoljnim partnerima on je izbegao i obilazak svetilišta Jasukuni u kom se nalaze i japanski ratni zločinci iz Drugog svetskog rata. Postupio je kao njegov prethodnik Kišida tako što je poslao darove ali nije odlazio u Jasukuni tokom aktuelnog jesenjeg festivala. Ni slanje darova nije naišlo na odobravanje Kine i Južne Koreje ali je svakako kompromis u odnosu na njegovu ličnu posetu Jasukuniju. Sasvim je izvesno i da će premijer Išiba nastaviti da neguje bliske odnose sa SAD o čemu svedoči najava njegove posete novoizabranom predsedniku Amerike do kraja 2024. godine. Prethodno će tokom novembra posetiti južnu Ameriku gde će učestvovato na APEK samitu u Peruu kao i na sastanku G20 koji će se održati u Brazilu. Ne treba zaboraviti ni da za šest meseci počinje EXPO 2025 Osaka- Kansaji i da će to biti veliki izazov za novu japansku vladu.

Vladu koju će vrlo verovatno voditi Išiba i koalicija LDP-Komeito.

Branko Lazić,

diplomirani politikolog – specijalista iz oblasti Regionalnih studija Azije