Izraelci, Palestinci i „situacija dve države“

U nedavno objavljenom tekstu pod naslovom Israelis, Palestinians and the „two-state situation“ (Wall Street Journal) Majkl Oren (Michael Oren), bivši izraelski ambasador u SAD-u, iznosi svoje viđenje izraelsko-palestinskih odnosa i mogućeg raspleta višedecenijskih pregovora dva naroda koji od 1948. godine i odlaska kolonijalnih vlasti ne uspevaju da pronađu zajednički jezik za miran suživot. Orenove stavove treba posmatrati i u kontekstu predstojećih vanrednih izbora za Kneset obzirom da je on i kandidat novoformirane stranke Kulanu.

Oren svoj tekst započinje hipotetičkom tvrdnjom da je dogovor postignut i da je konflikt na relaciji Izraelci – Palestinci razrešen. Izrael se povlači sa većeg dela Zapadne Obale, Jerusalim je podeljen, prestala je izgradnja jevrejskih naselja na spornim teritorijama. Palestinci su odustali od zahteva za Haifom i Jafom kao i od zahteva za povratkom miliona Palestinaca na teritoriju Izraela. Pravo na suverenost je priznato Jevrejima i Izraelci i Palestinci će živeti u miru i prosperitetu jedni uz druge.

U nastavku teksta Oren konstatuje da se tome stremi već dvadesetak godina ali bezuspešno. Smatra da su razlozi neuspeha jasni. Izrael ne pristaje na popuštanje jer ne želi da ugrozi svoju bezbednost niti da pristane na iseljavanje stotinu hiljada ljudi iz svojih domova kao ni da se odrekne polovine nacionalnog kapitala. Takav (krhk) dogovor bi, po njemu, vodio i stvaranju palestinske države koju vodi korumpirani i neizabrani režim koji u sadašnjim okolnostima može potpasti pod kontrolu i dominaciju radikalnih struja.

Oren je mišljenja da su pomenuti ustupci i žrtve (na koje bi eventualno pristao Izrael) moguće samo ako Palestinci iskreno žele da okončaju višedecenijski konflikt. To znači da bi se oni morali odreći izraelskih teritorija koje traže kao i prava na povratak (na deo teritorije koji danas pripada Izraelu). Takođe, morali bi pristati i na prihvatanje činjenice da Država Izrael ima karakter „jevrejske države“ i da se nalazi na njihovim granicama. Ipak, kako kaže Oren, ni jedan palestinski lider do sada nije pristajao na takve uslove.

Nepristajanje na ustupke u dijalogu zapravo dovodi do još većeg udaljavanju u pregovaračkom procesu dvaju strana. Oren smatra da i pored stava koji se zastupa u delu (mahom palestinske i propalestinske) javnosti 90% teritorije Zapadne Obale nalazi se pod punim palestinskim suverenitetom. Izraelski vojnici ne patroliraju ulicama velikih palestinskih gradova kao što su Ramala, Nablus, Dženin, Jerihon i Vitlejem. Isto važi i za najveći broj manjih gradova Zapadne Obale, kaže Oren. Ujedno te oblasti intenzivno sarađuju sa Izraelom kada se govori o snabdevanju vodom i energijom ali i kada se radi o bezbednosnim pitanjima. Dalje kaže i da se svi palestinski poljoprivredni proizvodi izvoze preko izraelske luke u Haifi. Dodaje i da brojni strani turisti često prelaze liniju razdvajanja Izraelaca i Palestinaca.

Bivši izraelski diplomata i uvaženi istoričar smatra da se situacija dve države može poboljšati saradnjom i u oblastima čišćenja vode, izvoza pijaće vode iz Izraela na palestinsku teritoriju kao i kreiranjem desetina hiljada radnih mesta u poljoprivrednom sektoru. Tuneli i prolazi trebaju biti korišćeni za slobodan promet ljudi i roba a strane vladine i nevladine organizacije mogu pomoći ostvarivanje demokratizacije palestinskih institucija. On je mišljenja da palestinski privatni sektor može biti znatno unapređen u prerađivačkoj indstriji kao i u razvoju visokih tehnologija.

Osvrnuo se i na događaje od prošlog leta kada je, kako on kaže, Hamas iz Gaze zastupao pokretanje Treće intifade na Zapadnoj Obali ali do toga nije došlo jer su Palestinci sa Zapadne Obale procenili da bi ih to skupo koštalo. Oren je mišljenja da je Izrael imao još jače argumente u prilog tvrdnje da bi to skupo koštalo Palestince na Zapadnoj obali i očito je srećan što do takve eskalacije sukoba nije došlo.

Oren napominje da prethodno pominjana sloboda kretanja ne podrazumeva slobodu kretanja za teroriste kao ni da investicije ne podrazumevaju ulaganja u proizvodnju raketa. On smatra da Izrael treba da nastavi da brine o svojoj bezbednosti i odbrani kontrolišući vazdušni prostor i zadržavajući pravo vanredne potere (hot pursuit). Od Izraela bi se zauzvrat očekivalo da ograniči izgradnju u stambenim zonama na Zapadnoj Obali u Judeji, Samariji i jevrejskim predgrađima Jerusalima. Izrael bi takođe u tom slučaju trebao umanjiti svoje mešanje u živote dva i po miliona Palestinaca sa Zapadne Obale. Ukoliko bi se pojavio palestinski vođa spreman na sveobuhvatan mir (kompromisnog karaktera) Izrael bi trebao sesti za pregovarački sto sa njim, smatra Oren.

Svoj tekst za WSJ Oren završava konstatacijom da ovog meseca tj. 17. marta Izraelci biraju svoju novu vladu tj. članove parlamenta (Kneseta). Kao kandidat stranke centra (Kulanu partija) Oren kaže da je čuo kako levi cionistički blok želi da razgovara o miru sa predsednikom Palestinske samouprave Mahmudom Abasom koji je zauzet jednostranim proglašavanjem palestinske nezavisnosti u UN-u bez nuđenja mira Izraelu ujedno preteći tužbama za ratne zločine. Oren dalje kaže da, i pored tih pretnji, aktuelna (Netanjahuova) vlada čuva „status quo“. Dalje kaže da Naftali Beneova desničarska „Jevrejski dom partija“ obećava aneksiju 60% Judeje i Samarije za šta procenjuje da bi ozbiljno zateglo odnose sa najbližim saveznicima Izraela uključiv SAD. To bi, po Orenu, dovelo pod znak pitanja i demokratski karakter Države Izrael.

Po Orenu Izrael nema izbora do da prestane prepuštati svoje odluke Palestincima i da preduzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. Oren zaključuje da je jedini pravi odgovor i nada za izraelske glasače „situacija dve države“. Oren u svom tekstu očigledno, u jeku izborne kampanje, zastupa stav koji se može okarakterisati srednjim putem koji ne podrazumeva velika popuštanja Izraela ali podrazumeva pristanak na kompromis koji bi vodio mirnom suživotu izraelskog i palestinskog naroda što bi obuhvatilo i određene izraelske koncesije. Ipak, kao izraelski političar i Oren verovatno na određeni način očekuje da Palestinci prihvate faktičko stanje i da se odreknu zahteva za povratak izbeglih na teritoriju Izraela a za uzvrat bi mogli dobiti obustavu izraelskih pretenzija na ostatak teritorija koje se nalaze pod palestinskom samoupravom odnosno vlašću.

Branko Lazić, 01.03.2015.

#izrael #palestina #bliskiistok