Ko ima najveće šanse da formira novu izraelsku vladu?

17. marta biće održani vanredni parlamentarni izbori u Državi Izrael. Biće to izbor dvadesetog saziva Kneseta koji će dovesti do formiranja trideset i četvrte Vlade Izraela. Poslednja vlada Izraela formirana je marta 2013. godine ali nije izdržala u tom sastavu (Likud, „Izrael naš dom“, „Jevrejski dom“, „Ima budućnosti“ i „Pokret“) obzirom da je Benjamin Netanjahu nezadovoljan kritikama lidera Yesh Avid-a („Ima budućnosti“) i Hatnuah-a („Pokret“) odlučio da u decembru 2014. godine smeni ministre iz tih stranaka. Jair Lapid, ministar finansija i Cipi Livni, ministarka pravde, nisu bili spremni podržati Netanjahua u vođenju politike koja se odnosila pre svega na palestinsko pitanje i nešto tvrđi stav Netanjahua i njemu bliskih koalicionih partnera Naftali Beneta („Jevrejski dom“) i Avigdora Libermana („Izrael naš dom“). Izbori su zakazani za 17. mart 2015. godine uz Netanjahuova očekivanja da će na njima dobiti novi mandat za svoju politiku „čvrstih stavova“ u odnosu na palestinsko ali i iransko pitanje zbog kog je u svojevrsnom „zahlađenju odnosa“ sa zapadnim saveznicima koji u strankama centra predvođenim Laburistima (Isak Hercog) najverovatnije vide kooperativnije i kompromisu sklonije partnere.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Izraelu (Channel 2 i Knesset Channel) pokazuju da Likud ima nešto manju podršku u odnosu na umereniju „Cionističku uniju“ (Zionist Union) koju čine njihovi glavni konkurenti iz Ha Avade odnosno laburističke partije i dojučerašnji koalicioni partneri iz Hatnuaha predvođeni sa Cipi Livni. Njima se daju 24 mandata (Knesset Channel) dok Likudu, prema prognozama, pripada 21 mandat. Glavni partneri Likuda, „Izrael naš dom“ i „Jevrejski dom“ imaju pet odnosno 12 mandata što im zbirno donosi 38 manda od ukupno 120 koliko ih ima u Knesetu. „Ima budućnosti“ (Yesh Atid) može dobiti 14 mandata dok se novoformiranoj Kulanu partiji takođe lociranoj u ideloškom centru izraelske politike daje devet mandata koji mogu biti „kontrolni paket akcija“ nove vlade Izraela. Radikalnijim jevrejskim partijama Shas i „Ujedinjeni tora judaizam“ daje se sedam odnosno šest mandata dok novoformiranoj konzervativnoj Yachad – Orama Yahudit listi daju četiri mandata što bi značilo da i oni mogu preći novoustanovljeni cenzus od 3,25% (do marta 2014. godine važio cenzus od 2%). Levičarski Meretz predvođen Zahavom Gal-On može računati na šest mandata prema navedenom Knesset Chanell istraživanju javnog mnjenja. Preostali mandati kojih je 13 pripali bi „Udruženoj listi“ koju čine četiri arapske stranke predvođene liderom Hadash-a Ajmanom Odehom.

Uoči ovih izbora došlo je do novih „političkih transfera“ na izraelskoj političkoj sceni. Tako je nekada moćna Kadima odlučila da ne učestvuje na izborima jer je lider stranke Šaul Mofaz koji je iz Kadime 2012. godine istisnuo Cipi Livni odlučio da napusti stranku početkom 2015. godine jer nije odlučila da se pridruži „Cionističkoj uniji“ u kojoj je Livnijeva. Novi lider stranke je postao Akram Hasan ali on je ubrzo prišao novoformiranoj Kulanu partiji Moše Kalona (bivši Likudov ministar) i Kadima je praktično ostala obezglavljena. Radi se o stranci koju su 2005. godine oformili bivši članovi Likuda predvođeni dotadašnjim Likudovim liderom Arielom Šaronom i Ehudom Olmertom udruženi sa delom laburista među kojima je bio i Šimon Peres bivši lider laburista. Kadima je 2006. godine imala čak 29 mandata u Knesetu da bi 2013. godine spala na svega dva mandata u Knesetu koja očito neće uspeti da zadrži.

Po svemu sudeći izborna kombinatorika govori da buduća vlada dosta zavisi od podrške stranaka poput centrističkih Yesh Avid-a i Kulanu partije. Ukoliko oni osvoje zbirno 23 mandata kako se navodi u pominjanom istraživanju onda bi Likud sa tradicionalnim partnerima i njima mogao da računa na 61 mandat što bi bila tesna većina u Knesetu koju bi eventualno mogao pojačati konzervativnijim strankama poput Shas-a. Sa druge strane Hercog i Livnijeva udruženi sa Jairom Lapidom i Moše Kalonom mogu u tom slučaju računati na 47 mandata što znači da bi im nedostajalo 14 mandata koje bi možda mogli pronaći među Mertez-om i arapskom listom što bi im donelo većinu od 65 mandata ali i istorijski korak u izraelskoj politici koji bi značio ulazak arapskih političara u Vladu Izraela. Možda bi to bio potez koji se i očekuje od nove vlade Izraela na putu pomirenja i izgradnje konsenzusa sa Arapima odnosno Palestincima ali se mora priznati da bi to bio i rizičan i hrabar potez Isaka Hercoga koji slovi za glavnog konkurenta Benjaminu Netanjahuu koji želi da oformi i svoj četvrti izraelski kabinet.

Taj Netanjahuov kabinet bi, očekivano, ostao konzervativan i obazriv prema dijalogu sa Arapima i najverovatnije bi teško pristajao na koncesije prema arapskim sagovornicima bez obzira na očekivane pritiske zapadnih partnera prema Likudu i Netanjahuu. Ne treba smetnuti s uma i da su Netanjahuovi partneri iz Yisrael Beitanu partije predvođene Avigdorom Libermanom bili i deo Olmertove vlade (2006 – 2009) koju su činili Kadima i Laburisti pa bi trebalo ostaviti određeni prostor i za takva prekomponovanja ali obzirom na činjenicu da Likud i Beitanu intenzivno sarađuju od 2009. godine taj scenario je malo verovatan ali ne i nemoguć. Naročito ako bi u izraelskoj javnosti postojao pritisak na Hercoga da umesto Arapa u vladu uvede desničarske izraelske partije i levičarski Meretz i da ujedno u opoziciji ostavi samo arapske partije i glavne rivale iz Likuda i „Jevrejskog doma“.

Očito da je puno postizbornih kombinacija u opticaju s tim da su neke malo verovatne. Ono što je izvesno jeste da će sledeći izraelski premijer biti Benjamin Netanjahu ili Isak Hercog a da će najverovatnije jedan od „jezičaka na vagi“ biti Moše Kalon lider Kulanu partije koga mnogi vide kao budućeg ministra finansija. Ne treba smetnuti s uma da će na izborni rezultat uticati i reakcija izraelskog javnog mnjenja na odnos Zapada prema Netanjahuu. U zavisnosti od toga koliko Izraelci smatraju da je dijalog sa Arapima uključujući i kompromose neophodan, zavisiće i uspeh ili neuspeh Netanjahua koji je, po svemu sudeći, rešio da igra na sve ili ništa.

Branko Lazić, 11. Mart 2015.

17. marta biće održani vanredni parlamentarni izbori u Državi Izrael. Biće to izbor dvadesetog saziva Kneseta koji će dovesti do formiranja trideset i četvrte Vlade Izraela. Poslednja vlada Izraela formirana je marta 2013. godine ali nije izdržala u tom sastavu (Likud, „Izrael naš dom“, „Jevrejski dom“, „Ima budućnosti“ i „Pokret“) obzirom da je Benjamin Netanjahu nezadovoljan kritikama lidera Yesh Avid-a („Ima budućnosti“) i Hatnuah-a („Pokret“) odlučio da u decembru 2014. godine smeni ministre iz tih stranaka. Jair Lapid, ministar finansija i Cipi Livni, ministarka pravde, nisu bili spremni podržati Netanjahua u vođenju politike koja se odnosila pre svega na palestinsko pitanje i nešto tvrđi stav Netanjahua i njemu bliskih koalicionih partnera Naftali Beneta („Jevrejski dom“) i Avigdora Libermana („Izrael naš dom“). Izbori su zakazani za 17. mart 2015. godine uz Netanjahuova očekivanja da će na njima dobiti novi mandat za svoju politiku „čvrstih stavova“ u odnosu na palestinsko ali i iransko pitanje zbog kog je u svojevrsnom „zahlađenju odnosa“ sa zapadnim saveznicima koji u strankama centra predvođenim Laburistima (Isak Hercog) najverovatnije vide kooperativnije i kompromisu sklonije partnere.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Izraelu (Channel 2 i Knesset Channel) pokazuju da Likud ima nešto manju podršku u odnosu na umereniju „Cionističku uniju“ (Zionist Union) koju čine njihovi glavni konkurenti iz Ha Avade odnosno laburističke partije i dojučerašnji koalicioni partneri iz Hatnuaha predvođeni sa Cipi Livni. Njima se daju 24 mandata (Knesset Channel) dok Likudu, prema prognozama, pripada 21 mandat. Glavni partneri Likuda, „Izrael naš dom“ i „Jevrejski dom“ imaju pet odnosno 12 mandata što im zbirno donosi 38 manda od ukupno 120 koliko ih ima u Knesetu. „Ima budućnosti“ (Yesh Atid) može dobiti 14 mandata dok se novoformiranoj Kulanu partiji takođe lociranoj u ideloškom centru izraelske politike daje devet mandata koji mogu biti „kontrolni paket akcija“ nove vlade Izraela. Radikalnijim jevrejskim partijama Shas i „Ujedinjeni tora judaizam“ daje se sedam odnosno šest mandata dok novoformiranoj konzervativnoj Yachad – Orama Yahudit listi daju četiri mandata što bi značilo da i oni mogu preći novoustanovljeni cenzus od 3,25% (do marta 2014. godine važio cenzus od 2%). Levičarski Meretz predvođen Zahavom Gal-On može računati na šest mandata prema navedenom Knesset Chanell istraživanju javnog mnjenja. Preostali mandati kojih je 13 pripali bi „Udruženoj listi“ koju čine četiri arapske stranke predvođene liderom Hadash-a Ajmanom Odehom.

Uoči ovih izbora došlo je do novih „političkih transfera“ na izraelskoj političkoj sceni. Tako je nekada moćna Kadima odlučila da ne učestvuje na izborima jer je lider stranke Šaul Mofaz koji je iz Kadime 2012. godine istisnuo Cipi Livni odlučio da napusti stranku početkom 2015. godine jer nije odlučila da se pridruži „Cionističkoj uniji“ u kojoj je Livnijeva. Novi lider stranke je postao Akram Hasan ali on je ubrzo prišao novoformiranoj Kulanu partiji Moše Kalona (bivši Likudov ministar) i Kadima je praktično ostala obezglavljena. Radi se o stranci koju su 2005. godine oformili bivši članovi Likuda predvođeni dotadašnjim Likudovim liderom Arielom Šaronom i Ehudom Olmertom udruženi sa delom laburista među kojima je bio i Šimon Peres bivši lider laburista. Kadima je 2006. godine imala čak 29 mandata u Knesetu da bi 2013. godine spala na svega dva mandata u Knesetu koja očito neće uspeti da zadrži.

Po svemu sudeći izborna kombinatorika govori da buduća vlada dosta zavisi od podrške stranaka poput centrističkih Yesh Avid-a i Kulanu partije. Ukoliko oni osvoje zbirno 23 mandata kako se navodi u pominjanom istraživanju onda bi Likud sa tradicionalnim partnerima i njima mogao da računa na 61 mandat što bi bila tesna većina u Knesetu koju bi eventualno mogao pojačati konzervativnijim strankama poput Shas-a. Sa druge strane Hercog i Livnijeva udruženi sa Jairom Lapidom i Moše Kalonom mogu u tom slučaju računati na 47 mandata što znači da bi im nedostajalo 14 mandata koje bi možda mogli pronaći među Mertez-om i arapskom listom što bi im donelo većinu od 65 mandata ali i istorijski korak u izraelskoj politici koji bi značio ulazak arapskih političara u Vladu Izraela. Možda bi to bio potez koji se i očekuje od nove vlade Izraela na putu pomirenja i izgradnje konsenzusa sa Arapima odnosno Palestincima ali se mora priznati da bi to bio i rizičan i hrabar potez Isaka Hercoga koji slovi za glavnog konkurenta Benjaminu Netanjahuu koji želi da oformi i svoj četvrti izraelski kabinet.

Taj Netanjahuov kabinet bi, očekivano, ostao konzervativan i obazriv prema dijalogu sa Arapima i najverovatnije bi teško pristajao na koncesije prema arapskim sagovornicima bez obzira na očekivane pritiske zapadnih partnera prema Likudu i Netanjahuu. Ne treba smetnuti s uma i da su Netanjahuovi partneri iz Yisrael Beitanu partije predvođene Avigdorom Libermanom bili i deo Olmertove vlade (2006 – 2009) koju su činili Kadima i Laburisti pa bi trebalo ostaviti određeni prostor i za takva prekomponovanja ali obzirom na činjenicu da Likud i Beitanu intenzivno sarađuju od 2009. godine taj scenario je malo verovatan ali ne i nemoguć. Naročito ako bi u izraelskoj javnosti postojao pritisak na Hercoga da umesto Arapa u vladu uvede desničarske izraelske partije i levičarski Meretz i da ujedno u opoziciji ostavi samo arapske partije i glavne rivale iz Likuda i „Jevrejskog doma“.

Očito da je puno postizbornih kombinacija u opticaju s tim da su neke malo verovatne. Ono što je izvesno jeste da će sledeći izraelski premijer biti Benjamin Netanjahu ili Isak Hercog a da će najverovatnije jedan od „jezičaka na vagi“ biti Moše Kalon lider Kulanu partije koga mnogi vide kao budućeg ministra finansija. Ne treba smetnuti s uma da će na izborni rezultat uticati i reakcija izraelskog javnog mnjenja na odnos Zapada prema Netanjahuu. U zavisnosti od toga koliko Izraelci smatraju da je dijalog sa Arapima uključujući i kompromose neophodan, zavisiće i uspeh ili neuspeh Netanjahua koji je, po svemu sudeći, rešio da igra na sve ili ništa.

Branko Lazić, 11. mart 2015.

#izrael #izbori