Srbija i OEBS u 2015. godini

Ove godine Srbija je dobila priliku da se na međunarodnoj političkoj sceni predstavi u važnoj ulozi, ulozi predsedavajućeg Organizacijom za bezbednost i saradnju u Evropi (OSCE / OEBS). Godina u kojoj Srbija predsedava OEBS-om ne predstavlja ni malo lagodan trenutak u međunarodnim odnosima imajući u vidu zbivanja na istoku Ukrajine. Istovremeno svet potresaju dešavanja na Bliskom istoku i severu Afrike povezana sa delovanjem tzv. „Islamske države“ (ISIS / ISIL). Na to treba dodati i kompleksan dijalog na relaciji Vašington – Iran u vezi sa iranskim nuklearnim programom što ne nailazi na odobravanje američkih bliskoistočnih partnera iz Izraela.

U takvom ambijentu, Srbija ima za zadatak da, pored svojih spoljnopolitičkih prioriteta, radi i na rešavanju međunarodne krize u Ukrajini. Naravno, moć i uticaj Srbije ne mogu da se porede sa uticajem i snagom država poput SAD-a, Rusije ili Nemačke ali Srbija, po mišljenju mnogih, ima šansu da bude pošteni medijator u „rusko-ukrajinskom nesporazumu“ koji je podgrejao strasti na relaciji Zapad – Rusija.

Tako je srpski šef diplomatije i prvi potpredsednik Vlade odlučio da nastavi putem kojim su išli njegovi prethodnici iz Švajcarske i na poziciji specijalnog predstavnika u Trilateralnoj kontakt grupi je zadržao ambasadorku Hajdi Taljavini koja je i u 2014. godini obavljala funkciju specijalnog izaslanika Predsedavajućeg. Taljavinijeva će nastaviti da se bavi mirovnim procesom i očito da je cilj bio održati kontinuitet u obuzdavanju krize u kojoj jedino OEBS ima posmatračko prisustvo (OSCE Special Monitoring Mission to Ukraine) u oružanim sukobima zahvaćenim istočnim delovima Ukrajine. Još jedan od koraka koje je Srbija kao predsedavajuća, u skladu sa svojim položajem, preuzela jeste i nedavna odluka da se OEBS-ova posmatračka misija ubuduće šalje na godinu dana umesto na šest meseci kakva je do sada bila praksa. To se svakako može smatrati konkretnim korakom i uspehom u predsedavanju OEBS-om ali je svima jasno da će ključne odluke i korake morati da načine akteri zbivanja na istoku Evrope a to su pre svih lideri Ukrajine, Rusije i zapadnih zemalja odnosno EU i SAD-a.

Zanimljivo je da su upravo Srbija i Švajcarska kopredsedavajući u 2014. i 2015. godini i da se obe države deklarišu vojno-politički neutralnim što nije ni malo lako u današnjem vremenu svrstavanja i „zagrejanih međunarodnopolitičkih strasti“. Zato je, po svemu sudeći, i dobro što te dve države rade na zbližavanju Moskve i Vašingtona u okviru OEBS-a i što ujedno pripremaju prostor nemačkom predsedavanju u 2016. godini kada će Srbija i dalje igrati važnu ulogu pri OEBS-u obzirom da će biti deo „troike“ koju će pored nje činiti i Nemačka i Austrija, zemlje koje takođe mogu biti dobri moderatori u „ukrajinskoj krizi“. Nadajmo se da će Srbija biti uspešna u približavanju sukobljenih strana i da će 2016. i 2017. predstavljati vreme postkonfliktne konsolidacije na istoku Evrope. U suprotnom dalja eskalacija sukoba mogla bi imati izuzetno štetne efekte po čitav kontinent a to nije u interesu ni Moskvi ni Berlinu a ni ostalim zapadnoevropskim vladama.

Ono što čeka Srbiju jeste nastavak sprovođenja njenog dela zajedničkog (sa Švajcarskom) Radnog plana predsedavanja koji će obuhvati nastavak poseta predsedavajućeg predstavnicima OEBS-a u zemljama poput Bosne i Hercegovine i istočnoevropskih i centralnoazijskih država kao i redovne aktivnosti koje će obuhvatiti samite i konferencije na različite teme među kojima će biti i mladi i vanredne situacije. Od početka predsedavanja Predsedavajući je je pored predsedavanja Parlamentarnom skupštinom u Beču, posetio i misije OEBS-a u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori gde je razgovarao i sa najvišim zvaničnicima tih država. Učestvovao je i na nekoliko važnih skupova u svojstvu Predsedavajućeg OEBS-om. Pomenimo februarsku „Minhensku bezbednosnu konferenciju“ (MSC 2015) i u Rigi nedavno održani skup šefova diplomatija EU i kandidata za članstvo u EU.

Konačno, Srbija će po ugledu na Švajcarsku krajem godine organizovati veliki OEBS-ov skup odnosno Ministarski savet na kom će učestvovati šefovi diplomatija 57 država članica OEBS-a i tom prilikom će prvi potpredsednik Vlade Srbije uručiti „palicu predsedavajućeg“ nemačkom šefu diplomatije Franku Valteru Štajnmajeru. Nadajmo se u mirnijim i boljim okolnostima nego što je bio trenutak kada je tu istu ulogu Dačić preuzeo u Bazelu decembra 2013. godine od švajcarskog šefa diplomatije Didije Burkhaltera.

Branko Lazić, 17. mart 2015.

#politika #srbija #OEBS