Izazovi na istoku Azije

Iako zbog dešavanja na Bliskom istoku i u Ukrajini mnogima nije u fokusu, Daleki istok predstavlja jednu od bezbednosno osetljivijih zona u svetu. To se pre svega može ustvrditi zbog kontroverzi oko severnokorejskog nuklearnog programa ali i zbog odnosa Japana sa susedima kao i zbog (prikrivenog) nadmetanja NR Kine i SAD-a oko političkog i finansijskog uticaja u tom regionu.

Ovih dana veliku pažnju privlači obnavljanje dijaloga na relaciji Japan – susedi kao i razgovori oko pristupanja zemalja iz regiona AIIB banci iza koje idejno stoji Peking. Takođe, odnosi SAD-a i NR Kine se „lome“ preko južnokorejskih leđa i u slučaju instaliranja antibalističkog raketnog sistema (THAAD) koji bi trebao da bude upotrebljen u cilju odbrane Južne Koreje od potencijalnog napada iz Severne Koreje. Ipak, taj američki predlog se ne dopada kineskoj strani i zvanični Seul se nalazi u svojevrsnom rascepu između glavnog vojnopolitičkog saveznika (SAD) i prvog suseda i glavnog trgovinskog partnera (NR Kina).

Odnosi Japana i NR Kine su poslednjih godina narušeni zbog teritorijalnog spora oko ostrva Senkaku/Diaoju koja je Japan nacionalizovao ali i zbog kineskog proširenja nadzora nad vazdušnim prostorom u Istočnom kineskom moru (ADIZ – Air Defense Identification Zone). Danas se slični problemi javljaju u Južnom kineskom moru gde se oko Spratly Islands nadmeću NR Kina i susedne zemlje. Japan je u poslednje vreme intenzivirao saradnju sa nekima od tih zemlja i ona se ogleda u nabavci deset brodova za filipinsku obalsku stražu kao i u najavi zajedničkih poslova sa Malezijom i Indonezijom u namenskoj industriji. U zaoštrenoj retorici na relaciji Peking – Tokio mogu se uočiti kineska očekivanja japanskog „iskupljivanja“ za ratnu prošlost i učešće Japana na poraženoj strani tokom Drugog svetskog rata. Kinesku stranu nezadovoljnom čine odlasci japanskih zvaničnika u svetilište Jasukuni u kom su sahranjeni i japanski ratni zločinci iz Drugog svetskog rata. Kinesku ali i južnokorejsku stranu posebno je naljutilo prisustvo japanskog premijera Abea u ceremonijma koje se odvijaju u Jasukuniju što nije bila praksa prethodnih godina. Abeu se posebno zamera na tome jer je njegov deda Nobusuke Kiši bio proglašen ratnim zločincem A klase ali je ubrzo politički rehabilitovan i postao japanski premijer. Kiši je bio član ratnog kabineta generla Hideki Tođoa koji je svrstan među japanske ratne zločince Drugog svetskog rata i koji je pozvan na direktbu odgovornost za napad na Perl Harbor.

pomoćnik kineskog šefa diplomatije Liu Đianćao i južnokorejski zamenik ministra spoljnih poslova zadužen za politička pitanja Li Kjung So (photo: businesskorea.co.kr)

Ipak, dve strane su u poslednje vreme smirile strasti i konstatovale da se „slažu da se ne slažu“ u vezi sa pomenutim spornim ostrvima i da su zainteresovani rešavati spor mirnim putem. Ove godine će NR Kina obeležiti 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu i to će svakako biti značajan test odnosa dvaju dalekoistočnih sila. Zanimljivo je da je nedavno tj. 09. marta Angela Merkel posertila Tokio i da je, po mišljenjuu južnokorejske javnosti, poslala jasnu poruku Abeu da prihvati ratnu prošlost Japana i činjenicu da su se dogodili određeni zločini poput onih sa „ratnim bordelima“ u Koreji tokom japanske okupacije.

Posebno osetljivu spoljnopolitičku poziciju ima Južna Koreja koja mora da balansira između SAD-a i NR Kine kada se govori o odnosu prema Severnoj Koreji ali i prema finansijskom i političkom nadmetanju Kineza i Amerikanaca na Dalekom istoku. Ovih dana se dosta govori o mogućnosti za instaliranje američkog antibalističkog raketnog sistema THAAD (Terminal High-Altitude Area Defense) koji NR Kina vidi kao pretnju svojoj bezbednosti dok američki zvaničnici navode da se radi o ideji koja je usmerena na prevenciju potencijalne agresije iz Severne Koreje na Južnu Koreju. O tome je tokom nedavne posete Seulu govorio i Daniel Rasel, pomoćnik američkog državnog sekretara zadužen za Istočnu Aziju i Pacifik. Još jedna od „teških“ tema za Seul je i potencijalni ulazak Južne Koreje u grupu osnivača AIIB odnosno Asian Infrastructure Investment Bank. Radi se o ideji osnivanja nove investicione banke koja je potekla od kineskog predsednika Ksi Đinpinga i koja bi podrazumevala inicijalna kineska ulaganja od 50 milijardi dolara za kreditiranje infrastrukturnih projekata u Aziji. Već je najvljeno da će se među osnivačima banke naći i Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija dok sa druge strane SAD i Japan ne gledaju blagonaklono na tu ideju. SAD obazrivost prema novom igraču na bankarskom tržištu objašnjavaju sumnjma da će moći da ispuni kriterijume koje postavlja Svetska banka (WB). Sa druge strane SAD i Japan već imaju najveći udeo u konkurentskoj Asian Development Bank i jasno je da im konkurencija u vidu AIIB može učiniti poslovanje otežanijim. Iz tog razloga je Južna Koreja u svojevrsnj dilemi kome da se prikloni i da li da uđe u grupu osnivača AIIB-a. Kineska strana je izrazila očekivanja da će Seul odlučiti da im se pridruži a rok za registraciju osnivača ističe 31. marta tekuće godine.

Pre nekoliko dana u Seulu je boravio pomoćnik kineskog šefa diplomatije Liu Đianćao koji je razgovarao na temu AIIB-a sa južnokorejskim zamenikom ministra spoljnih poslova zaduženim za politička pitanja Li Kjung Soom. Kineska strana je tom prilikom izrazila očekivanja da će Seul pristupiti AIIB-u. Seul opterećuje, pored strahova od agresije iz Severne Koreje, i teritorijalni spor sa Japanom oko Dokdo (korejski naziv) odnosno Takešima (japanski naziv) ostrva koja se kompromisno nazivaju Liancourt Rocks. Odnose Južne Koreje i Japana opterećuje i neslaganje oko ratne prošlosti i nezadovoljstvo Seula zbog činjenice da Japan, prema njihovom mišljenju, nije načinio ozbiljnije korake u prihvatanju događaja koji su se odnosili na ratne bordele i japansku okipaciju Koreje. Početkom 2013. godine južnokorejska predsednica Park susrela se sa japanskim premijerom Abeom i izrazila očekivanja da će Japan smoći snage da se izvini za ratnu prošlost i konkretne teme poput tzv „comfort women“ odnosno žrtava ratnih bordela.

zamenik japanskog šefa diplomatije Šinsuke Sugijama (u sredini levo) i pomoćnik kineskog šefa diplomatije Liu Đianćao (u sredini desno), photo: wmra.org

Još jedna od tema koja zaokuplja dalekoistočne odnose jesu i odnosi NR Kine i zvaničnog Pjongjanga obzirom da severnokorejski lider Kim Džong Un još uvek nije posetio Peking iako je došao na vlast još 2011. godine. Deo javnosti smatra da je zvanični Peking, koji važi za stabilnog partnera i prijatelja zvaničnog Pjongjanga, nezadovoljan severnokorejskim insistiranjem na nuklearnim testovima i da je treći test te priorode organizovan februara 2013. godine dodatno naljutio Peking. Ipak, kineski šef diplomatije Veng Ji najavio je da će do susreta lidera dve zemlje doći kada bude prikladnog trenutka za susret na tom nivou. Ovakav odgovor se može okarakterisati taktičnim i odmerenim obzirom na tradicionalno jake veze dvaju susednih država. NR Kina podržava i obnavljanje pregovora šest strana („six party talks“) koji su u zastoju već šest godina. U ovom času obnavljanja pregovora o severnokorejskom nuklearnom programu nema mada je Pjongjang voljan da ih obnovi ali Japan i SAD nisu zadovoljni izostankom severnokorejskih garancija da će krenuti u defanzivu kada se radi o daljim aktivnostima na polju razvoja nuklearnih potencijala. Interesantno je da je Kim najavio odlazak u Moskvu na obeležavanje 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu čime će ipak pre Pekinga posetiti Moskvu. Nedavno je severnokorejski ministar odbrane Ri Su Jong izrazio nezadovoljstvo zbog organizovanja zajedničkih vojnih vežbi američkih i južnokorejskih oružanih snaga. Ovde treba imati u vidu da se u Južnoj Koreji i dalje nalazi veliki kontikgent američke vojske koja igra ulogu svojevrsnog garanta južnokorejske bezbednosti i da se radi o 28.500 pripadnika United States Forces Korea (USFK).

Visokorangirani kineski diplomata odnosno pomoćnik kineskog ministra spoljnih poslova Liu Đianćao ovih dana je posetio pored Seula i Tokio što je svakako veliki pomak u kinesko-japanskim odnosima. Njega je ugostio zamenik japanskog šefa diplomatije Šinsuke Sugijama. Razgovori održani 19. Marta odnosili su se na bezbednosna pitanja i bili su prvi razgovori na tom nivou posle četiri godine i zahlađenja odnosa dvaju država. Liu je izrazio očekivanja da će dve strane gledati u budućnost u cilju rešavanja postojećih nesporazuma. Ne treba smetnuti s uma da su se lideri dvaju zemalja susreli na APEC samitu novembra prošle godine kada su načinjeni određeni pomaci u razumevanju oko spora koji se odnosi na Senkaku/Diaoju ostrva koja su pod japanskom kontrolom a koja i NR Kina smatra svojom teritorijom.

nemačka kancelarka Angela Merkeli i japanski premijer Shinzo Abe, Tokio, mart 2015.

photo: the guardian

Japanski premijer Abe, nakon što je krajem 2014. godine uspešno testirao svoju vlast na vanrednim parlamentarnim izborima dobio je novi mandat da nastavi sa ekonomskim, ali po svemu sudeći i (spoljno)političkim reformama uloge Japana u regionu kada se radi o vođenju odbrambene politike. Leta 2014. godine LDP i Komeito kao vladajuće stranke donose rezoluciju kojom najavljuju reviziju spoljne politike Japana koja bi podrazumevala aktivniju vojnu ulogu Japana u regionu. Ono što uskoro sledi jeste zvanična poseta Abea SAD-u u aprilu i izrada novog U.S. – Japan Defense Guidelines-a koji je poslednji put donet 1997. godine i ovo bi bilo prvo ažuriranje tog dokumenta posle 18 godina. Ažuriranje bi se pre svega odnosilo na davanje većih ovlašćenja japanskoj vojsci koja bi dobila pravo da pomogne savezniku u nevolji kao i da učestvuje aktivnije u akcijama OUN-a, između ostalog. Zato se očekuje da će najranije u maju LDP i Komeito postići konsenzus oko revizije ustava koja bi podrazumevala i reviziju pacifističkog člana 9 na koji su posleratni Japanci do sada bili veoma ponosni. Ipak, Abe smatra da mu je reizbor dao legitimitet da se pozabavi i tom temom o kojoj je već govorio nekoliko poslednjih godina. U svakom slučaju radi se o osetljivoj spoljnopolitičkoj promeni koja može naići na svojevrsno olakšanje kod SAD-a pa i Južne Koreje ali ne i na blagonaklonost NR Kine, Severne Koreje pa i Rusije koja je u neposrednoj blizini svih ovih država.

susret šefova diplomatija Južne Koreje, NR Kine i Japana održan maja 2012. godine u Pekingu

photo: chinaconsulting.co

Ono što sledi jeste sutrašnji trilateralni susret šefova diplomatija Južne Koreje, Japana i NR Kine koji će biti održan u Seulu prvi put nakon tri godine obzirom da je poslednji trilateralni susret na ovom nivou održan aprila 2012. godine. Ministri Jun Bjun (Južna Koreja), Fumio Kišida (Japan) i Vang Ji (NR Kina) biće u prilice da približe stavove oko niza spornih tema uključiv i severnokorejski nuklearni program i teritorijale nesuglasice ali i različite poglede na ratnu prošlost. Smatra se da će od konkretnih rezultata zavisiti i da li će naredni korak biti organizovanje trilateralnog susreta lidera ove tri države nakon višegodišnje pauze. Ukoliko se uskoro susretnu predsednica Park Geun Hje, predsednik Ksi Đinping i premijer Shinzo Abe biće to svakako znak da je Daleki istok krenuo putem smirivanja regionalnih tenzija. Sa druge strane, ukoliko do toga ne dođe uskoro i ukoliko razgovori šefova diplomatija ne daju konkretnije rezultate region će nastaviti da proizvodi frikcije različitog intenziteta koje će ga i dalje činiti trustnim područjem u međunarodnim odnosima što svakako nije dobro imjući u vidu značaj i ulogu ovih držva u očuvanju i izgradnji svetskog mira i stabilnosti.

Branko Lazić, 20. mart 2015.

#NRKina #Azija #JužnaKoreja #Japan #bezbednost #spoljnapolitika