Baltičke zemlje i Srbija

Nestankom Sovjetskog Saveza (SSSR) 1991. godine stvoren je niz nezavisnih država na postsovjetskom prostoru među kojima su i tzv. baltičke republike Estonija, Letonija i Litvanija. Ove tri zemlje su ujedno i najmanje integrisane u postsovjetski prostor odnosno nisu pristupile Zajednici nezavisnih država. Okrenule su se Zapadu i krenule putem evro-atlantskih integracija u čemu su i uspele 2004. godine obzirom da su sve tri države te godine ušle u punopravno članstvo NATO-a i Evropske unije. U ovom tekstu će biti pre svega govora o osnovnim obeležjima ovih zemalja ali i o njihovim bilateralnim odnosima sa Srbijom. O Estoniji sam već napisao obiman tekst te ću se u nastavku teksta fokusirati na Letoniju i Litvaniju i komparativnu analizu geografsko-ekonomskih pokazatelja u koju će biti uključena i Srbija.

Osvrnimo se prvo na osnovne podatke o Letoniji i Litvaniji. Letonija je najveći deo svoje istorije bila pod vlašću velikih i moćnih suseda Nemaca, Poljaka, Šveđana i na kraju Rusa. Koreni letonske državnosti se vezuju za narod po imenu Latgalijanci koji je imao svoju upravu na tlu današnje Letonije od VIII do XII veka nakon čega dolazi više vekova strane vlasti na ovim prostorima. Kao i druge istočnobaltičke zemlje i Letonija stiče nezavisnost posle Prvog svetskog rata ali je ubrzo gubi aneksijom od strane SSSR-a. Nezavisnost ponovo stiče 1991. godine u vreme raspada Sovjetskog Saveza. U Letoniji i danas živi veliki broj Rusa koji čine 26,2% letonskog stanovništva a čak 262.802 stanovnika Letonije nemaju ni jedno državljanstvo što je posledica nerešenih odnosa između bivših članica SSSR-a.

Letonija se prostire na 64.589 km2 i graniči se sa Belorusijom, Estonijom, Litvanijom i Rusijom. Najdužu granicu ima sa Litvanijom i ona iznosi 544 km. Estonska obala na Baltiku obuhvata skoro 500 km, tačnije 498 km. Najdominantnija etnička grupa u Letoniji su Letonci koji čine 61,1% ukupne populacije. Slede ih Rusi sa udelom od 26,2%, Belorusi sa 3,5%, Ukrajinci sa 2,3%, Poljaci sa 2,2% dok Litvanci čine 1,3% letonske populacije. Preostalih 3,4% čine drugi narodi. Čak 63,7% populacije nije verski opredeljeno a od verski opredeljenih najveću grupu čine Luteranci kojih je 19,6% i pravoslavni hrišćani koji čine 15,3% letonske populacije. Ukupan broj stanovnika Letonije iznosi 1.986.705 (procenjena populacija u 2015. godini).

Letonija je unitarna republika (Latvijas Republika) sa jednodomnim parlmementom (Saeima) koji ima 100 poslanika. Podeljena je na 110 opština i glavni grad Letonije je Riga koja ima oko 650.000 stanovnika s tim da čitava metropolitenska oblast obuhvata oko milion stanovnika što je više od polovine ukupne letonske populacije. Aktuelnu vladu predvodi premijerka Laimdota Straujuma koja je na funkciju šefice Vlade Letonije stipila 22. Januara 2014. godine. Šefa države Letonci biraju u parlamentu. Aktuelnog predsednika Raimondsa Vejonisa podržalo je 55 poslanika letonskog parlamenta. Vejonisov petogodišnji mandat teče od 08. jula 2015. godine i ima pravo na još jedan mandat ako bude dobio podršku poslanika 2020. godine. Mandat letonskih poslanika traje četiri godine i aktuelni saziv Saeime može trajati do 2019. godine. Aktuelnu vladu Letonije čine tri od šest parlamentarnih stranaka. Premijerka dolazi iz konzervativne stranke centra „Jedinstvo“ (Vienotība) koja ima 23 mandata. Pored „Jedinstva“ vladu čine i Unija zelenih i farmera (Zaļo un Zemnieku savienība, ZZS) sa 21 mandatom i desničarska „Nacionalna alijansa“ (Nacionālā apvienība „Visu Latvijai!” – „Tēvzemei un Brīvībai/LNNK”) sa 17 mandata. U opoziciji su socijaldemokrate (Sociāldemokrātiskā Partija "Saskaņa", SDPS) sa 24 mandata, Letonska asocijacija regiona (Latvijas Reģionu apvienība) sa 8 mandata i „Za Letoniju iz Srca“ (No sirds Latvijai). Evidentno je da aktuelnu letonsku vladu vodi desnica.

Litvanija, najveća od tzv. baltičkih republika, nekada je predstavljala izuzetno moćnu državu na tlu Evrope protežući se na teritorije današnjih Belorusije i Ukrajine. Uspon Litvanije kreće pod Mindaugasom 1236. godine i u narednih stotinu godina Litvanci dominiraju u istočnoj Evropi. U XIV veku se Litvanci udružuju sa Poljacima sa kojima će formalizovati uniju 1569. godine i ona će trajati sve do 1795. godine kada prestaje njihova nezavisnost. Samostalnost stiču nakon Prvog svetskog rata ali kao i Estonija i Letonija i Litvanija potpada pod sovjetsku tj. rusku vlast 1940. godine sa čime se nisu složile SAD ali efektivna kontrola nad Litvanijom od strane Rusa tj. Sovjeta traje sve do 1991. godine kada je obnovljena državnost savremene Litvanije. Litvanija ima skoro istu površinu kao i susedna Letonija. Konkretno, prostire se na 65.300 km2 ali ima svega 90 km morske obale. Daleko manje od Letonije a o poređenju sa Estonijom tek nema govora obzirom da Estonija raspolaže sa 3.794 km morske obale. U Litvaniji živi 2.884.433 stanovnika mahom Litvanaca (84,1%). Posle Litvanaca najbrojniji su Poljaci (6,6%), Rusi (5,8%) i Belorusi (1,2%). Za razliku od Letonije i Estonije u Litvaniji Rusi ne čine oko četvrtine stanovništva već oko 5-6% populacije.

Kao i ostale male istočnobaltičke zemlje i Litvanija je parlamentarna republika (Lietuvos Respublika). Podeljena je na 60 opština a glavni grad Litvanije je Viljnus koji ima oko 550.000 stanovnika. Na čelu Litvanije nalazi se predsednica Dalia Gribauskaite kojoj teče drugi predsednički mandat (reizabrana maja 2014. godine). Mandat predsednika Litvanije iznosi pet godina i bira se neposredno od strane građana (dvokružno ako ni jedan od kandidata ne osvoji preko 50% glasova izašlih u prvom krugu). Predsednica Gribauskaite osvojila je 59% glasova u drugom krugu poslednjih predsedničkih izbora. Moguć je jedan reizbor na predsedničku funkciju u Litvaniji. Centar izvršne vlasti je u rukama premijera i ovu funkciju od 22. novembra 2012. godine obavlja socijaldemokrata Algridas Butkjavičjus. Litvanski jednodomni parlament ima 141 poslanika od kojih se 71 bira po većinskom a preostalih 70 po proporcionalnom modelu. Mandat poslanika u Litvaniji maksimalno traje četiri godine odnosno parlamentarni saziv se bira na mandat od četiri godine. U litvanskom parlamentu se nalazi sedam lista tj. partija a vladu čini njih tri tj. Laburisti (Darbo Partija, DP) sa 29 mandata, socijaldemokrate (Lietuvos socialdemokratų partija, LSDP) sa 38 mandata i „Red i pravda“ (Tvarka ir teisingumas, TT) sa 11 mandata. Aktuelna vlada je levičarska iako se „Red i pravda“ svrstavaju među stranke desnice mada se ona deklariše kao partija levog centra. Litvansku opoziciju čine konzervativni „Liberalni pokret“ (Liberalų Sąjūdis) sa 11 mandata, Izborna akcija u Litvaniji (Lietuvos lenkų rinkimų akcija or LLRA) sa 8 mandata (poljski demohrišćani) i Unija domovine (Tėvynės sąjunga - Lietuvos krikščionys demokratai, TS-LKD) sa 32 mandata. Unija predstavlja litvanske demohrišćane koji su izgubili 12 mandata u odnosu na protekle izbore. Inače, u Litvaniji u poslednjih 15 godina dominiraju socijaldemokratske vlade sa izuzetkom demohrišćanske vlade (2008 – 2012) koju je vodio Andrius Kubilius.

predsednici vlada baltičkih republika

Iako je o Estoniji ranije bilo govora u posebnom tekstu recimo i ovde da Estoniju vodi mladi premijer Tavi Roivas koji je na čelu Estonije od 2014. godine. Predsednik Estonije je Tomas Hendrik Ilves kom trenutno teče drugi petogodišnji mandat (2011 – 2016). Estonsku vladu čine Roivasovi liberalni reformisti, socijaldemokrate i konzervativna „Unija Pro Patria i Res Publica“ (ukupno 59 od 101 mandata u Riigikogu-u).

predsednici baltičkih republika

Kada se radi o bilateralnim odnosima Srbije i baltičkih zemalja treba reći da su diplomatski odnosi Srbije i ovih zemalja uspostavljeni početkom 2000ih godina. Konkretno, diplomatski odnosi sa Litvanijom i Letonijom uspostavljeni su decembra 2000. godine dok su diplomatski odnosi sa Estonijom uspostavljeni godinu dana kasnije. Srbija nema svoje diplomatskokonzularno predstavništvo ni u jednoj od baltičkih zemalja već ih pokriva na nerezidencijalnoj osnovi. Ambasada Srbije u Finskoj zadužena je za Estoniju, ambasada Srbije u Švedskoj pokriva Letoniju dok je ambasada Srbije u Poljskoj nadležna za Litvaniju.

Zvaničnici ovih zemalja su se relativno često susretali sa srpskim zvaničnicima poslednjih nekoliko godina. Tako je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić posetio Estoniju septembra 2010. godine. Marta iste godine u Estoniji je boravio i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Maja 2013. u Estoniji je boravio i potpredsednik Vlade Rasim Ljajić. Estonski zvaničnici su boravili u Srbiji 2008., 2009., 2011. i 2014. godine. Predsednik Ilves je posetio Srbiju oktobra 2009. dok je tadašnji šef diplomatije Estonije Paet posetio Srbiju 2008. i 2011. godine. Premijer Roivas boravio je u Beogradu decembra 2014. (Samit zemalja CIE i Kine). Bivši premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić boravio je u zvaničnoj poseti Litvaniji jula 2013. Prethodno je posetio Litvaniju zajedno sa ministrom spoljnih poslova Mrkićem u martu iste godine. Litvanski šef Linas Linkevičijus je u svojstvu šefa diplomatije zemlje predsedavajuće EU posetio Beograd jula 2013. godine. Tadašnji premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je novembra 2011. boravio u Letoniji kao i decembra 2014. s tim da je tad posetio Letoniju kao prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije. Letonski zvaničnici su Srbiju posetili jula 2010., decembra 2014. i aprila 2015. godine. Ministar Zalteus je boravio u Beogradu jula 2010. a premijerka Straujuma je decembra 2014. prisustvovala samitu zemalja CIE i Kine dok je ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs posetio Beograd u aprilu 2015. u svojstvu šefa diplomatije zemlje predsedavajuće EU.

prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sa predsednicom Vlade Letonije Laimdotom Straujumom u Rigi, decembar 2014.

Robna razmena Srbije i ovih zemalja je na vrlo skromnom nivou i iznosi zbirno svega oko 40 miliona evra. Primera radi robna razmena Srbije i Austrije iznosi oko 750 miliona evra. Najintenzivnija robna razmena sa baltičkim reoblikama ostvaruje se sa Litvanijom i iznosi 33,2 miliona evra (izvoz vredan 16,9 miliona evra / uvoz vredan 16,3 miliona evra). Robna razmena sa Estonijom je vrlo niskog intenziteta i činji je izvoz vredan 1,89 miliona evra i uvoz vredan 2,23 miliona evra. Sa Letonijom Srbija razmeni robu vrednu 7,6 miliona evra (izvoz vredan 4,5 miliona evra i uvoz vredan 3,1 milion evra). Pozitivan trgovinski bilans Srbija ima sa Litvanijom (+ 600.000,00 evra) i Letonijom (+ 1.400.000,00 evra) dok sa Estonijom Srbija ima negativan trgovinske bilanse (-340.000,00 evra). Očito da je privredna saradnja Srbije sa baltičkim republikama na niskom nivou i da ima prostora za njeno jačanje. Ono po čemu su baltičke zemlje, a naročito Estonija poznate jeste veoma razvijen IT sektor i preduzetništvo u toj oblasti i tu možda treba tražiti šansu za privrednu saradnju Srbije i Estonije. Litvanija odnosno privrednici iz Litvanije su prethodnih godina učestvovali u neuspešnoj privatizaciji BIP-a. Litvanska „Alita“ je zajedno sa švedskim partnerima kupila 51,9% akcija BIP-a 2007. godine ali je ugovor raskinut 2010. godine zbog neizvršavanja investicionih obaveza. Privrede ovih zemalja generalno beleže stabilan rast i uspele su da u velikoj meri amortizuju negativne efekte svetske finansijske krize.

Branko Lazić, 30.11.2015.

Komparativna analiza geografsko-demografskih i ekonomskih obeležja baltičkih republika i Srbije