Estonija u kratkim crtama (mart 2015)

Najrazvijenija baltička republika Estonija nalazi se zajedno sa ostalim baltičkim republikama (Litvanija i Letonija) na istočnim obalama Baltičkog mora okružena Ruskom Federacijom, Letonijom i Finskom. Granica prema Rusiji je duga 324 km dok granica prema Letoniji iznosi 333 km. Estoniju i Finsku razdvaja Finski zaliv. Dužina estonske obale iznosi 3.794 km čemu i doprinose velika ostrva koja su deo estonske teritorije. Najveća estonska ostrva su Saaremaa (2.671 km2) i Hiiumaa (989 km2). Ukupna površina koju Estonija obuhvata iznosi 45.228 km2 koje nastanjuje 1.257.921 stanovnik. Estonija stiče punu nezavisnost 1991. godine izdvajanjem iz sastava SSSR-a. Pre toga je bila nezavisna između 1918. i 1940 god. Najveći deo svoje istorije estonski prostor je bio pod stranom vlašću počev od danske, preko švedske i nemačke pa sve do ruske tj. sovjetske vlasti (1940 – 1991). U prvoj polovini 1990ih, tačnije 1994. ruska vojska se povlači sa estonskog tla a Estonija se u spoljnoj politici čvrsto opredeljuje za saradnju sa Zapadom što je potvrđeno njenim ulaskom u NATO i EU 2004. godine. Estonija postaje članica OECD-a 2010. a od početka 2011. godine je i članica „evrozone“.

Napomena: Tekst je objavljen 05. marta 2015. godine ali je zbog tehničkih problema republikovan 01.12.2015.

Najveći deo estonske populacije čine Estonci sa udelom od 68,7% populacije naspram 24,8% ruskog udela u populaciji Estonije. Ostatak populacije čine Ukrajinci (1,7%), Belorusi (1%), Finci (0,6%) ... U verskoj strukturi dominiraju ateisti sa udelom od 54,1%. Luteranaca je 9,9% dok pravoslavci čine 16,2% estonske populacije. Ostatak obuhvataju druge religijske grupe i oni koji se smatraju neizjašnjenim.

Republika Estonija (Eesti Vabariik) obuhvata 15 okruga. Glavni grad Estonije je Talin koji ima oko 435.000 stanovnika. Na čelu države je predsednik a aktuelni predsednik Toomas Hendrik Ilves obavlja svoj drugi mandat koji ističe na jesen 2016. godine. Predsednik se bira u estonskom parlamentu (uz pravo jednog reizbora) u kom su se do početka marta nalazile četiri partije i pet samostalnih poslanika. Na čelu Vlade Estonije je Taavi Roivas (od marta 2014.) i njegov mandat je faktički istekao obzirom da se u Estoniji održavani parlamentarni izbori 01. marta 2015. Godine i sadašnja vlada ima „samo“ tehnički mandat dok se ne oformi nova na čijem će čelu, po svemu sudeći, ostatiti isti predsednik. Estonski jednodomni parlament pod imenom Riigikogu ima 101 poslanika. Na izborima 2011. Godine 33 mandata su pripala Estonskoj reformskoj partiji (28,6% glasova na izborima), 23 mandata IRL-u odnosno „Uniji Pro Patrija i Res Publika“ (20,5%), 26 mandata estonskoj Partiji centra (23,3%) dok su socijaldemokrate (SDE) imale 19 mandata (17,1%). Među ozbiljnijim partijama sa prethodnih izbora treba pomenuti „Estonske zelene“ (3,8%) i „Estonsku konzervativnu partiju“ (2,1%). Aktuelnu tehničku vladu koja broji 14 članova čine reformisti i socijaldemokrate. Estonski premijer je najmlađi šef vlade u Evropi obzirom da ima 35 godina. Pre njega vladu je (tada po treći put u periodu 2011-2014) vodio Andrus Ansip takođe iz redova reformista. On je 2014. odlučio da podnese ostavku nakon čega je došlo do imenovanja novog premijera koji je oformio vladu reformista i socijaldemokrata.

Poslednji parlamentarni izbori održani 01. marta 2015. godine doveli su do toga da je najviše glasova ponovo osvojila vladajuća Estonska reformska partija. Reformisti (Eesti Reformierakond) su osvojili 27,7% glasova što im je donelo 30 mandata (tri mesta manje u odnosu na 2011. godinu). Estonska partija centra (Eesti Keskerakond) je dobila 24,8% glasova izašlih i 27 mandata što je jedan mandat više nego na prethodnim izborima. Socijaldemokrate (Sotsiaaldemokraatlik Erakond) su osvojile 15,2% glasova što je preneto u broj mandata 15 poslaničkih mesta (četiri manje nego na izborima 2011.). „Pro patrija i Res Publika“ (Isamaa ja Res Publica Liit) je ostala u parlamentu ali sa daleko manje mandata. Osvojili su 13,7% glasova i 14 mandata (ranije imali 23 mandata). Novoformirana stranka desnog centra pod imenom „Estonska slobodna partija“ (Eesti Vabaerakond) osvojila je 8,7% glasova i 8 mandata. Mandati su pripali i Konzervativnoj narodnoj partiji (Eesti Konservatiivne Rahvaerakond) koja je ovoga puta prešla cenzus od 5% osvojivši 8,1% i 7 mandata. Izlaznost na izborima iznosila je 64,2%. Estonija važi za zemlju koja je najviše odmakla u primeni savremenih tehnologija pri glasanju te oko 20% glasača to pravo koristi „on lajn“ sredstvima. Nakon ovih izbora može se konstatovati da je umerena i nešto radikalnija desnica osvojila 59 dok su umereno leve opcije osvojile 42 mandata. Ako se pogleda zbir mandata sadašnje tehničke vlade premijera Roivasa koju čine stranka umerene desnice i umerene levice zbir njihovih mandata iznosi 45 i za većinu im nedostaje podrška bar jedne od ostalih stranaka koje su ušle u estonski parlament (2015 – 2019). Teško je očekivati da bi Roivas mogao da oformi vladu sa Estonskom partijom centra koju vodi Egar Savisaar obzirom da „Centar“ zastupa proruske interese u Estoniji a Reformisti imaju veoma kritički odnos prema Rusiji u ovom času.

Estonska privreda smatra se modernom tržišnom privredom koja važi za jednu od najstabilnijih privreda u centralnoj i istočnoj Evropi. Estonci imaju dobro izbalansiran budžet i nizak javni dug (6% BDP-a). Estonija ima jake trgovinske veze sa Finskom, Švedskom, Rusijom i Nemačkom. Kao i ostale „baltičke republike“ pogodila ju je recesija 2008. godine nakon kraha na tržištu nekretnina ali poslednjih pet godina zemlja beleži rast dohotka koji je u 2014. godini iznosio 2%. Ipak, za očekivati je da će aktuelna kriza u Ukrajini uticati na stabilnost i rast estonske privrede. Estonski BDP (prema kupovnoj moći) u 2013. godini iznosio je 29,94 milijardi US$ dok je nominalni BDP iznosio 24,28 milijardi SAD$. Estonija je u 2011. godini zabeležila rast BDP-a od čak 9,6%. Dohodak po glavi stanovnika (kupovna moć – ppp) iznosio je 22.400,00 SAD$ (američkih dolara) u 2013. godini. Različiti izvori iznose brojke koje idu i do BDP-a vrednog 34,4 milijarde dolara (MMF) pa i do procena od 37 milijardi dolara dohotka za 2015. godinu uz procenjeni dohodak po glavi stanovnika od oko 27.700,00 dolara (ppp). Stopa nezaposlenosti u Estoniji iznosi 10,9% (2013. god). Budžetski prihodi u Estoniji iznose oko 8,5 milijardi dolara dok su rashodi oko 8,62 milijarde dolara što predstavlja minus od oko 0,5% BDP-a Estonije.

Stopa inflacije u Estoniji iznosila je svega 3,4% u 2013. godini. Rezerve kojima raspolaže Estonija iznose 372,3 miliona dolara. Estonski izvoz u 2013. godini vredeo je 15,11 milijardi dolara dok je uvoz vredeo 16,38 milijardi dolara što znači da je trgovinski deficit u Estoniji iznosio 1,27 milijardi dolara. Najviše izvoze drvne, mašinske i elektronske proizvode u Švedsku, Finsku, Rusije, Letoniju, Litvaniju i Nemačku a najviše uvoze mašine, energente i hemijske proizvode iz Finske, Nemačke, Švedske, Letonije, Litvanije, Poljske, NR Kine i Rusije. Treba napomenuti da Estonija važi za jednu od uspešnijih zemalja na polju razvoja i upotrebe IT tehnologija. Spoljni dug Estonije iznosi 26,74 milijardi dolara. Direktne strane investicije u 2013. Godini su dostigle 21,73 milijarde dolara dok su estonske investicije u inostranstvu vredele 7,34 milijarde dolara. Može se pomenuti da Estonija izdvaja oko 2% BDP-a za resor odbrane. Konkretnije, to znači da Estonija troši na odbrambenu politiku oko 410 miliona evra (oko 463 miliona dolara). Oružane snage Estonije broje oko 17.500 pripadnika ne računajući rezervni sastav.

Kao i ostale baltičke republike i Estonija ima određena otvorena pitanja sa Rusijom. U estonskom slučaju nije rešeno pitanje potpisivanja tehničkog sporazuma o granicama iako je dogovor bio postignut 2005. Godine. Rusija je procenila da je estonski parlament pozivajući se u preambuli na Sporazum iz Tartua (1920. godina) izrazio pretenzije na rusku teritoriju. U Estoniji živi i oko 95.000 građana bez državljanstva i mahom se radi o Rusima koji su nisu mogli da se pozovu na estonsko državljanstvo od pre 1940. godine. Oni imaju pravo glasa na lokalnim ali ne i na opštim izborima. Ipak, ostavljena je mogućnost da njihova deca steknu državljanstvo Estonije, ukoliko za tim izraze želju u skladu sa zakonskim pravilima.

estonski premijer Tavi Roivas

Estonija u ovom času ima pred sobom nekoliko izazova koji podrazumevaju očuvanje ekonomske stabilnosti i rasta u vremenu političkih i vojnih tenzija u neposrednom susedstvu odnosno u Ukrajini. Estonska vlada koja će biti oformljena najverovatnije će biti ponovo prozapadna i insistiraće na zaštiti NATO-a i EU u odnosu na Rusiju koju doživljava kao pretnju svojoj bezbednosti. Sa druge strane ne treba smetnuti sa uma da u Estoniji oko četvrtine populacije čine Rusi i da je Rusija estonski sused sa kojim ova baltička zemlja ima značajnu trgovinsku i privrednu saradnju. Pomenimo još i podatak da Estonija oko 13% svog izvoza plasira u Rusiju dok Rusija pokriva oko 4% estonskog uvoza što znači da je Estonija zavisnija od Rusije negoli Rusija od Estonije kada se radi o trgovinskoj razmeni.

Branko Lazić, 05.03.2015.

#estonija #baltičkerepublike