Japansko-ruski dijalog naspram japansko-američkog savezništva?!

Tema teritorijalnih razgraničenja i danas je vrlo aktuelna na Dalekom istoku. Svedoci smo sporova oko Senkaku/Diaoju ostrva, Dokdo/Takešima ostrva, uticaja u Južnom kineskom moru (Spartli ostrva) i spora oko dela Kurilskih ostrva. Upravo ova poslednja tema zaokuplja pažnju japanske i ruske javnosti ovih dana. Iako ruska strana smatra da je pitanje suvereniteta nad Kurilskim ostrvima rešeno japanskom kapitualcijom u Drugom svetskom ratu, neretko se čuju stavovi japanskih zvaničnika koji nisu u istoj ravni razmišljanja sa ruskim kolegama. Tako je nedavno Tošihiro Aiki (Toshihiro Aiki), zamenik generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Japana, izjavio da pitanje Severnih teritorija nije rešeno, što je naišlo na veliko negodovanje Ruske Federacije koja kontroliše južni deo Sahalina i Kurilska ostrva i koja se poziva na japansku kapitulaciju od 02. Septembra 1945. godine i Sporazum iz San Franciska (1951.). Za Japance su, sa druge strane, Južna Kurilska ostrva (ruski naziv) predmet sovjetske okupacije iz avgusta 1945. godine.

Na ovu temu se nadovezuje sve očitija namera japanskog premijera Abea da razgovara sa Rusima na tu temu s čim se dovodi u vezu i najava njegovog susreta sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom narednog maja u Sočiju. Prema pisanju japanske štampe, Abe se nalazi pod pritiskom američkog predsednika Obame koji smatra da Abe ne bi trebao otići u posetu Rusiji što se dovodi u vezu sa dodatnim pritiscima SAD-a na Rusiju u kontekstu rešavanja ukrajinske i sirijske krize.

Jasno je da japanski premijer mora mudro razmotriti šta mu je važnije u ovom trenutku, da li je to insistiranje na dijalogu sa Moskvom oko dela Kurilskih ostrva ili stajanje uz svog glavnog zaštitnika SAD koje žele što manje komunikacije svojih saveznika sa Rusima. Ako se ima u vidu niz japanskih sporova sa Kinezima ali i Korejcima oko određenih teritorija i činjenica da Severna Koreja postaje sve nepredvidiviji činilac na Dalekom istoku, ne bi čudilo da Abe odustane od insistiranja na dijalogu sa Moskvom što bi se u japanskoj javnosti moglo opravdati odlaganjem dijaloga za neka mirnija i manje turbulentna vremena. No, ne treba isključiti ni drugi scenario u kom će Abe otići u Soči sa namerom da pokrene temu koja je za rusku stranu odavno rešena a koja bi nemu mogla doneti veliku slavu u Japanu. Pitanje je da li može ostvariti uspeh u toj svojoj nameri i šta bi mogle i morale biti japanske koncesije u slučaju nekakvih dogovora oko statusa ostrva Eturofu, Kunaširi, Šikotan i Habomai šoto (japanski nazivi). Daleko veći Južni Sahalin teško da može biti predmet nekakvog dijaloga sa Moskvom koja tu teritoriju konstantno kontroliše od druge polovine 1940ih kada ju je napustilo preostalih 300.000 Japanaca i Korejaca.

Branko Lazić, 26.02.2016.

#Japan #Rusija #Abe #Putin #Kurilskaostrva #Dalekiistok