Austrija, Mađarska, Srbija i Bugarska (komparativna analiza)

Brojke često govore više od reči i iz tog razloga ovde će biti upoređene četiri evropske države sličnih površina i populacija. Radi se o Austriji, Mađarskoj, Srbiji i Bugarskoj. Ove države se nalaze u središtu starog kontinenta i istorijski su ispreplitane i povezane na mnogo načina, a ne samo fizički. Ipak, videćemo da ih brojke koje se odnose, pre svega, na ekonomiju čine poprilično različitim i teško uporedivim. Nije teško pretpostaviti da će Srbija i Bugarska biti daleko iza Austrije i Mađarske ali ova komparativna analiza upravo treba da ukaže šta treba poboljšavati i gde smo slabi kako bismo se korigovali i dostigli nivo države kakva je Austrija. Naravno, to nije lako i pitanje je da li je to uopšte moguće postići u narednih deceniju ili dve ali je svakako moguće stremiti ka uređenju društva i privrede po ugledu na ona razvijenija. Na dosadašnji razvoj ovih država su svakako uticale i različite istorijske okolnosti i teško je reći da su uporedive pozicije Austrije i Mađarske kao delova nekadašnje Habzburške monarhije i Srbije i Bugarske pod Otomanima. No, to je prošlost, danas smo u drugoj deceniji 21. veka i uporedimo ove četiri zemlje podacima iz 2015. i 2016. godine.

Osnovni podaci o analiziranim državama

Austrija

Savezna Republika Austrija prostire se na 83.871 km2 koje nastanjuje 8.665.550 stanovnika. Austrija je federalna država koju čini devet pokrajina. Na čelu Austrije se nalazi predsednik koji se bira na direktnim izborima i u ovom času je u Austriji tzv. VD stanje jer su ovog proleća održani izbori (drugi krug) za predsednika poništeni zbog dovođenja u pitanje validnosti nekoliko desetina hiljada glasova. Zbog tesnog rezultata izborna komisija je odlučila da ponovi drugi krug izbora u koji su ušli Norbert Hofer (Slobodarska partija, FPÖ) i Aleksander van der Belen (nezavisni kandidat, član “Zelenih”). Nakon niza komplikacija, rešeno je da se novo glasanje u drugom krugu održi 04. decembra 2016. godine.

U proteklih 12 godina na čelu Austrije je bio socijaldemokrata Hajnc Fišer (2004 – 2016). Zanimljivo je da kandidati dve vladajuće stranke (socijaldemokrate i Narodna partija) nisu ušli u drugi krug predsedničkih izbora. Na čelu austrijske Vlade od nedavno se nalazi Kristijan Kern. On je 17.05.2016. na tom mestu zamenio kancelara Vernera Fajmana koji je odlučio da podnese ostavku na premijersko mesto nakon neuspeha kandidata njegove partije na predsedničkim izborima. Austrijska vlada je vlada tzv. „velike koalicije“ koju čine dve najveće posleratne austrijske stranke Socijaldemokratska partija (SPÖ) i Narodna partija (ÖVP), koje su ideološki suparnici (umerena levica i umerena desnica) ali su neretko zajedno formirali austrijske vlade u proteklim decenijama.

Austrija ima razvijenu tržišnu privredu i važi za jednu od najrazvijenih čalnica EU. U članstvo Evropske unije ulazi 1995. kao uveliko razvijena evropska država. U 2015. beleži nešto nižu stopu privrednog rasta i ona je iznosila 0,9% dok je stopa nezaposlenosti iznosila 5,9% što je za austrijske standarde visoka stopa nezaposlenosti. Za druge zemlje u okruženju to je cilj kom one streme ali u slučaju Austrije 5,9% je najviša stopa nezaposlenosti nakon Drugog svetskog rata. Na nešto niži ekonomski rast Austrije u bliskoj prošlosti uticali su i aktuelna migrantska kriza, zaoštravanje odnosa na relaciji Zapad – Rusija i kriza u bankarskom sektoru (Hipo Alpe Adria banka). No, bez obzira na sve te teškoće Austrija je uspela da održi izuzetno visok nivo privredne aktivnosti i da ostane u svetskom vrhu kada se posmatraju BDP i životni standard građana.

Mađarska

Mađarska se prostire na 93.028 km2 i ima skoro 10 miliona stanovnika, tačnije 9.897.541 stanovnika (2015). Za razliku od Austrije, Mađarska je unitarna država. Na čelu Mađarske se nalazi predsednik koji se bira u parlamentu. Njegov mandat traje pet godina i u ovom času predsednik Mađarske je Janoš Ader (Fides) kom mandat ističe 2017. godine.

Centar izvršne vlasti u Mađarskoj je u rukama Vlade što je slučaj u sve četiri ovde analizirane države. Na čelu mađarske Vlade je Viktor Orban (Fides) koji ovu funkciju obavlja od oktobra 2010. godine i važi za jednog od konzervativnijih evropskih premijera sklonog i evroskepticizmu u vođenju svoje politike. Mađarsku vladu je vodio i od 1998. do 2002. godine. Aktuelnu vladu čine Orbanov Fides i KDNP (demohrišćani) i oni imaju praktično dvotrećinsku većinu u mađarskoj skupštini. Radi se o vladi koja se ideološki nalazi na desnici i čine je konzervativci i demohrišćani.

Mađarska je uspela da svoju plansku privredu iz vremena komunizma transformiše u tržišnu privredu što je potvrđeno i njenim ulaskom u EU 2004. godine (prethodno je ušla u NATO 1999. godine). Prosečni dohodak u Mađarskoj je na nivou dve trećine prosečnog EU dohodka. Mađarska je 2008. godine ušla u dužničku krizu koju je nekoliko godina sanirala uz pomoć EU i MMF-a. Orban 2012. odlučuje da odbije dalje uslove za pomoć EU i MMF-a i okreće se drugim izvorima pomoći na finansijskim tržištima u svetu. 2013. Mađarska uspeva da smanji deficit i poveća zaposlenost uz pomoć intervencije države i danas je ekonomska situacija u boljem stanju nego li uoči dolaska Orbana na vlast. Iako on često politički koketira i sa partnerima van EU (NR Kina, Rusija ...) on ne dovodi u pitanje članstvo Mađarske u EU i NATO.

Srbija

Srbija se prostire na 88.499 km2 i nastanjuje je oko 9 miliona stanovnika (7.176.794 stanovnika na prostoru AP Vojvodina i centralne Srbije i oko 1,8 miliona stanovnika na teritoriji AP Kosovo i Metohija). Poput Mađarske i Srbija je unitarna država po obliku uređenja dok je po obliku vladavine republika. Jedina je među ove četiri države koja ima otvoreni teritorijalni spor izazvan jednostrano proglašenom nezavisnošću AP KiM 2008. godine. Na čelu Srbije nalazi se direktmo izabrani predsednik koji se bira na petogodišnji mandat.

U ovom času predsednik Srbije je Tomislav Nikolić (u vreme izbora član SNS-a) koji je na ovu funkciju izabran 12.06.2012. godine. Centar vlasti je Vlada kojom rukovodi Aleksandar Vučić (SNS) od aprila 2014. godine i u ovom času teče njegov drugi mandat obzirom da je na proleće 2016. raspisao vanredne izbore nakon kojih je na vlasti ostala ista koalicija (SNS-SPS). Vlada Srbije je ideološki kombinacija reformisane (pro EU) desnice i levice i na određeni način liči na onu austrijsku iako je teško porediti dve zemlje zbog različitog istorijskog i političkog konteksta. Pored ove dve stranke vladu čini SVM (najveća mađarska stranka u Srbiji) što obezbeđuje stabilnu većinu vladi sa oko 66% mandata u parlamentu.

Srbija ima tržišnu privredu u kojoj je i dalje prisutan jak državni sektor. Tranzicija u Srbiji traje duže od decenije i zemlja se i dalje reformiše kako bi dostigla evropske (EU) standarde. Javni sektor je neophodno racionalizovati. Srbija ima intenzivan dijalog i sa MMF-om u cilju sprovođenja reformi. Nivo privrednog razvoja Srbije je daleko niži od EU proseka i ono što opterećuje državu jesu visoka budžetska davanja za plate i penzije, rast javnog duga, neefikasno sudstvo, visok javni dug ... Ono što ohrabruje jeste činjenica da Srbija beleži rast BDP-a, da su kreirani bolji uslovi za pokretanje poslovanja u Srbiji, da se radi na poboljšavanju rada administracije, da se Srbija nalazi na strateškoj lokaciji, da ima stručnu radnu snagu i ugovore o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i zemljama CEFTA. Srbija generalno ima privredu malog obima što će moći da se uoči prilikom poređenja sa ostalim zemljama u ovoj analizi i to je pokazatelj da postoji ogroman prostor za rast srpske privrede koja još uvek stremi BDP-u s kraja 1980ih.

Bugarska

Bugarska je po površini najveća država u ovoj komparativnoj analizi. Prostire se 110.879 km2 koje nastanjuje 7.186.893 stanovnika. I ona je unitarna republika i čini je 28 oblasti. Na čelu Bugarske se nalazi predsednik Rosen Plevneliev koji je izabran na tu funkciju 30.11.2011. ali će ga na njoj uskoro (januar 2017.) zameniti general Rumen Radev, nezavisni kandidat blizak opozicionoj Socijalističkoj partiji Bugarske. Obzirom da je Radev pobedio kandidatkinju vladajućeg GERB-a Cecku Cačevu, Bugarska se ponovo našla u političkoj krizi jer je premijer Bojko Borisov (GERB) podneo ostavku zbog poraza njegovog kandidata na predsedničkim izborima.

Iako su parlamentarni izbori bili predviđeni tek 2018. do njih će, po svemu sudeći, doći uskoro. Vlada Bojka Borisova kom je ovo drugi mandat (2009 – 2013 i 2014 – 2016) je inače imala tesnu većinu i možda se ovaj potez Borisova može tumačiti kao težnja ka stvaranju stabilnije vladajuće većine iako je to rizik za GERB jer će to biti i velika šansa za socijaliste da se vrate na vlast u Bugarskoj.

Bugarska privreda je sredinom 2000ih beležila visok rast BDP-a u kontinuitetu, ali ova zemlja je i dalje na dnu lestvice EU kada se posmatra nivo privrednog razvoja. U članstvo EU ulaze 2007. zajedno sa Rumunijom. Prethodno su 2004. ušli u NATO. Mogu se pohvaliti disciplinovanom finansijskom politikom i pozitivnim investicionim merama (niže stope poreza …) ali su i dalje opterećini korupcijom u javnom sektoru, slabim sudstvom i organizovanim kriminalom što ima negativan uticaj na opšti investicioni ambijent u Bugrskoj.

Komparativna analiza

Najveću teritoriju ima Bugarska, dok je Srbija najmanja od ove četiri zemlje. Srbija i Austrija su slične po veličini teritorija.

Najviše stanovnika ima Mađarska, dok je najmanju populaciju ima Bugarska koja je po teritoriji najveća od ove četiri države.

Najstabilnije parlamentarne većine imaju Mađarska i Srbija dok je u Bugarskoj vladajuća većina na "staklenim nogama". Austrija ima stabilnu većinu od 54,1% mandata u donjem domu Saveznog parlamenta.

Najviše poslaničkih mandata ima u srpskom parlamentu (250) dok ih najmanje ima u donjem domu austrijskog parlamenta (183).

Bugarska ima najmanji prosek stanovnika po poslaničkom mandatu dok je u Mađarskoj najveći prosečan broj stanovnika po mandatu.

Austrija ima ubedljivo najveći BDP posmatrajući oficijelni kriterijum (oer) i kriterijum kupovne moći (ppp). Srbija ima najmanji BDP od ove četiri zemlje.

Ukoliko se saberu svi BDP-ovi (ppp) ove četiri zemlje, ubedljivo najveći udeo u zbirnom BDP-u ima Austrija (45,22%) dok najmanji udeo imaju Bugarska (14,98%) i Srbija (10,90%).

Kada se pogleda zbirni zvanični BDP (oer) udeo Austrije je još veći i iznosi 64,68% dok je udeo Srbije najmanji i iznosi 6,31%. Bugarski udeo je nešto veći i iznosi 8,16% dok je Mađarska sa udelom koji nadmašuje zbir udela Srbije i Bugarske ali je tri puta manji od austrijskog udela.

Najveći rast BDP-a beleži Bugarska (3,0%) dok najniži rast BDP-a imaju Austrija (0,9%) i Srbija (0,7%).

Najveći dohodak (ppp) po glavi stanovnika ima Austrija i on je gotovo četvorostruko veći od dohodka u Srbiji koji je najmanji među ove četiri zemlje.

Najnižu stopu nezaposlenosti ima Austrija (5,8%) dok je najviša stopa nezaposlenosti u Srbiji (19,3%).

Ubedljivo najveće budžetske prihode i rashode ima Austrija dok najmanje prihode i rashode ima Srbija. Kada se posmatra budžetski deficit najbolje stoji Bugarska sa minusom od 1,33 milijarde US$ dok je najveći deficit u Austriji i iznosi 7,6 milijatdi US$. Treba uzeti u obzir da je to relativno veliki minus zbog malog udela austrijskog deficita u ukupnim prihodima.

Najbolje stanje po ovom parametru je u Bugarskoj u kojoj je udeo javnog duga u BDP-u svega 26,4% dok je najnepovoljnija pozicija Austrije sa udelom javnog duga u BDP-u u iznosu od 83,4%. Srbija i Mađarska takođe imaju visok udeo javnog duga u BDP-u (oko 75%).

Bugarska ima najbolji rezultat i ovde sa deflacijom od 1,1% dok najveću inflaciju ima Srbija sa 1,4% no može se reći da su sve četiri države stabilne po ovom parametru.

Ubedljivo najveći uvoz i izvoz ostvaruje Austrija (141,4 / 139,8 milijardi US$) ostvarujući trgovinski suficit od 1,6 milijardi US$. Najmanji obim trgovinske razmene ostvaruje Srbija sa oko 30 milijardi US$ što je za oko 9,3 puta manji obim trgovinske razmene od austrijskog! Bugarska ostvaruje skoro duplo veću trgovinsku razmenu od Srbije dok je Mađarska na oko 68% austrijske trgovinske razmene. Najveći trgovinski suficit ostvarila je Mađarska (5,37 milijardi US$) dok najveći deficit ima Srbija (4,47 milijardi US$).

Po ovom kriterijumu najuspešnija je Mađarska sa rezultatom 105,82% dok najslabije stoji Srbija koja uvoz pokriva izvozom udelom od 74,38%.

Najveći obim trgovinske razmene ostvaruje Austrija (281,2 milijarde US$) dok najmanji obim trgovinske razmene ostvaruje Srbija (30,01 milijarda US$).

Kada se posmatra zbir obima trgovinskih razmena ove četiri zemlje, može se uočiti da Austrija učestvuje sa udelom od 51% dok najmanji udeo imaju Bugarska i Srbija sa udelom od 9% i 6%. Mađarska ostvaruje respektabilni udeo od 34%.

Najbolju pokrivenost BDP-a trgovinskom razmenom ima Mađarska (73,44%) dok najmanju pokrivenost BDP-a trgovinskom razmenom ostvaruje Srbija (30,78%).

Najmanji spoljni dug ima Srbija (36,09 milijardi US$) dok je najzaduženija Austrija sa 675 milijardi US$. Najveće devizne rezerve ima Mađarska (39,39 milijardi US$) dok najmanje devizne rezerve ima Srbija (11,68 milijardi US$) ali one nisu male u poređenju sa spoljnim dugom i BDP-om Srbije.

Po ovim kriterijuma najstabilnija je Bugarska čiji spoljni dug predstavlja 79,09% njenog BDP-a dok devizne rezerve pokrivaju 48,23% BDP-a. Ovde najlošije stoji Austrija čiji spoljni dug nadmašuje njen BDP i iznosi 180,43% BDP-a. Devizne rezerve Austrije pokrivaju svega 5,95% BDP-a. I ovde treba napomenuti da je u slučaju Austrije sve to relativno jer je obim austrijske privrede višestruko veći od privreda ostale tri zemlje a posebno Bugarske i Srbije. Zahvaljujući tome Austrija lakše podnosi ove negativne pokazatelje.

Može se zaključiti da ubedljivo najveću privredu ima Austrija sa kojom se donekle može porediti samo Mađarska. Iako je Austrija najzaduženija od ove četiri zemlje, njen dug se na neki način neutrališe velikim obimom privrede i ogromnom trgovinom koju Austrija ostvaruje. Zanimljivo je da Bugarska ima nekoliko najboljih rezultata među ove četiri zemlje što govori u prilog tvrdnji da Bugarska ima stabilne državne finansije. Ona je i jedina od četiri zemlje sa deflacijom i najmanjim udelom javnog duga u BDP-u. Srbija, očekivano, kao država koja još nije punopravna članica EU, ima da uradi dosta na jačanju svoje privrede, pre svega u domenu reformi javnog sektora i dovođenja više domaćih i stranih investicija kako bi povećala obim svoje privrede i trgovinske razmene. Ona svakako može postati konkurentnija Bugarskoj koja je u ovom času ispred nje ali nije nedostižna ukoliko Srbija uspešno okonča tranzicione procese koji još uvek traju.

U političkom smislu sve četiri države su parlamentarne demokratije s tim da Austrija ima najveću demokratsku tradiciju i najstabilniji politički sistem. To pokazuje i aktuelno odlaganje austrijskih predsedničkih izbora bez većih političkih trzavica u zemlji. Sa druge strane Mađarska, Srbija i Bugarska kao bivše komunističke države i dalje tragaju za konsolidovanjem svojih demokratija u čemu su dobrim delom i uspele, naročito Mađarska. Ipak, u ove tri zemlje je primetno da politička kultura primarno ističe političke figure oličene u jakim šefovima vlada u odnosu na same političke institucije. Političke institucije (sistem vlasti) su iznad personalnih političkih figura u Austriji u kojoj Guzenbauer, Fajman ili Kern nemaju javni publicitet i "političku težinu" kakva se sreće kod Orbana, Vučića i Borisova. Poslednja trojica su istaknuti kao glavni odnosno arbitrarni i neprikosnoveni politički činioci u delovanju izvršne vlasti što se verovatno može objasniti i političkim kulturama ("obožavanje vođa") u ovim državama. To je svakako najizraženije na Balkanu koji je u vreme komunizma iznedrio lidere poput Tita, Čaušeskua, Živkova i Hodže te ne čudi da njihovi naslednici prosto koriste afinitete biračkog tela koje preferira jake i omnipotentne političke lidere. Takve figure na Balkanu danas svakako predstavljaju lideri poput Erdogana, Đukanovića, Vučića, Borisova i Gruevskog.

Branko Lazić,

26.11.2016.

#Austrija #Mađarska #Srbija #Bugarska #komparativnaanaliza #politika #privreda