Intenziviranje dalekoistočnog dijaloga i uticaja

premijer Li, premijer Abe i predsednik Mun, Tokio (09. maj 2018.)

Nedavna dešavanja u odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Severne Koreje koja su kulminaciju doživela 12. juna susretom lidera dveju država praćena su sve intenzivnijom saradnjom dalekoistočnih država koje su i te kako zainteresovane za zauzdavanje severnokorejske komunističke vlasti ali i za miran suživot sa Severnom Korejom. Svaka na svoj način i sa svojim posebnim interesima. NR Kina želi da održi primat u komunikaciji i mentorstvu nad Severnom Korejom, Južna Koreja želi da ojača komunikaciju sa svojom severnom braćom od kojih je deli ideologija ali ih sve ostalo spaja a Japan želi da osigura svoju bezbednost koju mu, po njegovom mišljenju, u velikoj meri ugrožava severnokorejski nuklearni program.

Tako su se predsednici Kim i Mun susreli u aprilu na graničnoj liniji dveju Koreja kada je severnokorejski lider posetio Južnu Koreji i kada su načinjeni određeni pozitivni koraci u bilateralnim odnosima dve zemlje. Razmatran je trajni mirovni sporazum i govorilo se o denuklearizaciji na severu. Potom je usledio i nedavno održani susret Kima i Trampa na kom je tema ponovo bila denuklearizacija Severne Koreje. Istini za volju, štošta je ostalo nejasno i nedefinisano ali se uočava pozitivna atmosfera koja vodi ka relaksaciji tenzija koje godinama traju na Dalekom istoku i koje za povod primarno imaju rizik od severnokorejskog vojnog nuklearnog angažovanja.

Usledio je i trilateralni samit 9. maja u Tokiju kom su prisustvovali kineski premijer Li, južnokorejski predsednik Mun i japanski premijer Abe. Radi se o sedmom susretu lidera ovih zemalja počev od 2008. godine s tim da je od 2012. bio prisutan zastoj usled pojačanih tenzija na relaciji NR Kina – Japan zbog spora oko ostrva u Istočnom kineskom moru i oko tzv. “comfort women” i nezadovoljstva Južne Koreje japanskim poricanjem ratnih zločina nad Korejcima u Drugom svetskom ratu. Svemu ovome treba dodati i negodovanja zbog odlaska Šinzo Abea u svetilište Jasukuni u kom su sahranjeni i japanski ratni zločinci. Ipak, 2015. je održan jedan trilateralni samit a nedavno i samit u Japanu na kom su lideri ovih država razgovarali o slobodnoj trgovini i prevazilaženju ili bar o amortizovanju brojnih bilateralnih sporova. Naglašen je značaj slobodne trgovine a govorilo se i o tzv. Regional Comprehensive Economic Partnership (RCEP). Usledili su i pozivi kineskog premijera i južnokorejskog predsednika japanskom premijeru da poseti Peking odnosno Seul. O značaju obnovljenog dijaloga i interesu ovih zemalja da se bliže povežu govori i činjenica da je NR Kina predložila održavanje novog samite do kraja godine što bi bio presedan u odnosu na dosadašnju dinamiku susretanja ovih lidera. Nedavno je obavljen i telefonski razgovor između kineskog lidera Sija i japanskog premijera Abea što je dalo posebnu težinu jačanju komunikacije među ovim zemljama obzirom da je to bio istorijski odnosno prvi direktan razgovor nekog kineskog i japanskog lidera telefonom.

Ovih dana se mogu čuti i glasovi iz Južne Koreje o mogućnostima za izgradnju gasovoda od Rusije do Južne Koreje preko teritorije Severne Koreje. Pominje se čak i mogućnost snabdevanja Japana tim gasovodom. Za sad se radi o inicijativi iza koje stoji predsednik Mun i koja je i ranije (2008.) bila inicirana ali bez uspeha. Treba imati u vidu da Južna Koreja nije u velikoj meri zavisna od ruskog gasa i da je snabdevanje energetima iz Rusije sa udelom od 5,5% u Južnoj Koreji.

Sva ova dešavanja treba posmatrati i u kontekstu velikog uspeha američke diplomatije da sedne za pregovarački sto sa ekscentričnim severnokorejskim liderom. I pored činjenice da su SAD saveznik Južne Koreje i Japana ovim dvema zemljama ne odgovara toliki značaj i uticaj SAD-a u regionu i zbog toga je nedavno i japanski premijer izrazio želju da direktno razgovara sa severnokorejskim liderom insistirajući na rešavanju pitanja otetih Japanaca (Abduction Issue) tokom 1970ih i 1980ih i denuklearizaciji Severne Koreje.

Aktivnostima japanskog premijera treba dodati i planiranu posetu Evropi i Bliskom istoku sredinom narednog meseca kada će potpisati ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i kada će se susresti sa liderima Unije. Očito u potpuno drugom duhu u odnosu na ponašanje američkih partnera kada je globalna privreda u pitanju. Planirani su i susreti sa predsednikom Makronom u Francuskoj ali i poseta Saudijskoj Arabiji koja u velikoj meri snabdeva energentima Japan kao i Egiptu koji je ponovo na svoje čelo izabrao predsednika El Sisija.

Očigledno je da nakon višegodišnjeg zahlađivanja odnosa na Dalekom istoku dolazi do primetnog otopljavanja odnosa među ključnim zemljama regiona uključujući ovoga puta i Severnu Koreju. Treba napomenuti da čitavu dinamiku odnosa na Dalekom istoku treba posmatrati i u širem kontekstu u kom veliku ulogu imaju SAD (intenzivno se nadmeću sa NR Kinom ekonomski) ali i Rusija (trenutno glavni politički rival-protivnik SAD na globalnom planu). O značaju ovog regiona govori i činjenica da je Južna Koreja ove godine bila domaćin Zimskih olimpijskih igara, da će Japan 2020. biti domaćin Letnjih olimpijskih igara a da već 2022. NR Kina organizuje Zimske olimpijske igre. Takvi globalni događaji svakako zahtevaju velika finansijska ulaganja praćena političkom moći i uticajem koji ove zemlje, bez sumnje, poseduju i to potvrđuju sve više i više kako na regionalnom tako i na globalnom planu.

#Dalekiistok #SAD #Rusija #JužnaKoreja #SevernaKoreja #NRKina #Japan