Srpski fudbal i marketing

foto: mozzart

Na samom početku teksta želim da naglasim da ovaj tekst ne predstavlja marketinšku analizu ili nešto slično. Tekst ima za cilj da ukaže na određene činjenice u radu srpskih i stranih fudbalskih klubova a koje se odnose na marketinške odnosno komercijalne aktivnosti istih. Teme o kojima će biti govora zapravo predstavljaju stvari kojih uglavnom nema u srpskom fudbalu a moglo bi da ih bude, ukoliko želimo da naša liga bude jedna respektabilna evropska liga po ugledu na one u Austriji, Češkoj ili Poljskoj. Ne govorim o Nemačkoj, Francuskoj ili Engleskoj. Treba biti realan. Govorimo o osrednjoj ligi ali ligi u kojoj i publika dolazi na stadione i uživa u solidnom fudbalu i pratećim sadržajima.

Konkretno, većina naših klubova, praktično svi, osim Crvene zvezde i Partizana, koji prosto ne mogu da izbegnu baš svaki vid modernizacije, i dalje rade po starom modelu “stvori igrača da ga prodaš brzo i preživiš, estetika i imidž su luksuz i nema vremena za to”. Lično smatram da ne treba da bude tako i da to nije opravdanje za činjenicu da nam stadioni i dalje (i pored postavljanja reflektora i nove kvalitetne trave na velikom broju stadiona što je za svaku pohvalu pre svih FSS) izgledaju kao prazne livade na kojima gledaju da protrče naši i strani talentovani fudbaleri na putu u tu Austriju, Rumuniju, Poljsku, Grčku, Kazahstan a ako im se posreći i u Italiju, Francusku i druge jače lige.

Osvrnimo se prvo na naše najveće klubove, posebno Crvenu zvezdu koja poslednjih nekoliko sezona konstantno igra ozbiljne evropske utakmice što je kreiralo i ozbiljne prihode zahvaljujući kojima je Crvena zvezda danas pravi evropski klub (dok ovo pišem upravo je obezbedila minimalno igranje u UEFA ligi Evrope 2019/20). Stadion izgleda ozbiljno iako je realno arhitektonski simbol ranih 1960ih, ima kvalitetan teren, deo zapadne tribine je zanovljen, ima elektronske reklame, moderne lože kako za VIP goste tako i za medije, stadion je generalno osvežen, postavljen je spomenik Rajku Mitiću na ulazu u VIP ložu, pristupne putanje su uređene, postavljene su ograde, štampa kataloge pojedinačnih utakmica, prisutna je na društvenim mrežama, ima viber zajednicu, aplikaciju za smart telefone ... Neko će reći da je to sve normalno. Slažem se ali većina naših klubova sve to ne radi ili radi u pokušajima i sporadično uključujući i akcije oko animiranja navijača iako za to nisu potrebna velika finansijska sredstva. Da ne napominjem da su klupski sajtovi tek od nedavno realnost a neki se i dalje ne ažuriraju na adekvatan način.

Iz tih razlogaću postaviti nekoliko pitanja i pokušati da dam odgovore-predloge u vezi s njima:

1) Zbog čega na našim stadionima i dalje manjka šarenila oko terena i mnogi su i dalje vizuelno zapušteni?

2) Zašto je teško biti malo kreativniji u segmentu press konferencija?

3) Zašto dresovi ne obuhvataju kreativnija marketinška rešenja?

4) Zašto klubovi ne uvode konkretnije komercijalne aktivnosti na stadionima?

Zadržimo se na ovim temama i zamislimo da neki od naših prosečnih klubova promeni nešto po ovim pitanjima. Ukoliko je na stadionu nekoliko reklama od kojih su mnoge u lošem stanju a ni sponzori ne brinu o tome (???), zbog čega klub ne bi uložio određenu ne veliku svotu novca u dogovoru sa sponzorima i postavio reklame oko celog terena (ne moraju biti elektronske) a iza golova i po dva reda reklama. Stadion bi izgledao življe i lepše. Zvuči smešno pričati o ovome ali mnogi naši stadioni su bezdušni po ovom pitanju. Svaki grad više manje ima nekog distributera automobila. Zar mu ne bi bilo u interesu da se promoviše pa da u delu iza golova postavi po jedan model automobila za promociju (šansa da ga lopta pa i navijači unište nije baš realna; ako jeste onda ovaj tekst već sad nema smisla i ni ne zaslužujemo bolju atmosferu na stadionima i u našem fudbalu). Primetio sam takvo nešto na “Rajku Mitiću” kada se radi o promociji naftnih derivata ali ne mora jedino tamo da se gleda daleko jer na primer i neka mlekara može biti sponzor i može napraviti džinovski jogurt na stadionu (nije smešno ako to donosi novac i promociju u sportu a tako rade ozbiljni klubovi u svetu).

foto: grondhopperblogspot / stadion češkog Bohemijansa sa nizom reklamnih panoa

Press konferencije se kod nas svode na kraći razgovor uglavnom u nekom monotonom prostoru. Nisam siguran da su naročito posećene i smislene što svakako ima veze i sa generalnom atraktivnošću takmičenja ali to se da promeniti sportskim rezultatima i uspesima ali i domaćinskim prijemom novinara. Taj prostor treba da bude življi i u Srbiji ima nekoliko klubova koji su radili na tome. Navešću Crvenu zvezdu, Partizan, Radnički, Vojvodinu, Voždovac a ni Mačva ne zaostaje za njima. Ipak, daleko je to od nivoa onih sa kojima bih nas poredio. U redu je imati pano sa logoima sponzora, “rol apove” ali da li je problem postaviti na press sto i tablete na kojima se smenjuju logoi sponzora (tablet košta između 50 i 100 evra) a mogu se postaviti i sponzorski proizvodi, na primer sokovi ili pivo kako se radi u Nemačkoj. Ovde bi trebalo voditi računa o zakonskim propisima u vezi sa promocijma na sportskim događajima ali verujem da je puno mogućnosti na ovom polju. Sve bi dobilo ozbiljniju dimenziju. To je, na kraju, i interes sponzora. Da ne naglašavam da prostorije za press trebaju da imaju adekvatne elektronske priključke za novinarsku opremu, stolice, stolove, osveženje za novinare ... Zvuči jednostavno ali i tu se mnogi muče i koriste “štap i kanap” a tako se ne prave evropski klubovi. Jedna od stvari je i pokretni sponzorski zid koji klub može koristiti na samom terenu. Čini mi se da kod nas on ne prolazi ili prolazi vrlo teško jer možda ne odgovara firmi koja radi prenose utakmica ali i o tome se može razgovarati i pregovarati. Bilo kako bilo drugi deo ovog pasusa kod nas gotovo niko ne primenjuje iako su mnogi i igrali na zapadu i gledali press konferencije i Šalkea i Majnca i drugih klubova. Nama je to dosadno, nepotrebno jer je klubovima to nebitno i imaju fokus na goruće probleme i nikako ne uspevaju da rade na širini i imidžu koji ne košta puno a može stvoriti daleko bolji opšti utisak i atmosferu.

photo: twitter / press konferencija nemačkog Majnca (tableti i promo pića na stolu za kojim se daju izjave)

Dresovi naših fudbalskih klubova, osim toga što svaki treći ima istog sponzora (gotovo nemoguće videti u ligama sa kojima se ovde poredimo jer na kraju krajeva sponzor se ekskluzivno vezuje za jedan klub, ne za sedam klubova u istoj ligi) nemaju neku posebnu dinamičnost ni po pitanju boja ni po pitanju brendova. Neki se nose i više sezona. Naravno, Crvena zvezda i Partizan imaju atraktivne dresove, posebno tim sa “Rajka Mitića” koji je dobro iskoristio površinu dresa u dogovoru sa sponzorima. Nose još neki naši klubovi i “najk” i “humel”, “kelme” i “jako” i neke naše manje poznate marke ali bez razrađenih dogovora sa sponzorima koji mogu doneti dodatni novac klubu i vidljivost sponzorima. Neko će reći sponzori neće da plate mada nisam siguran da su svi klubovi pitali i ponudili sponzorima te opcije. Čak ni Čelsi ne ističe samo jednog sponzora već i na rukavu promoviše jednu auto kompaniju. Ono o čemu pričam jeste model dresova koji se viđaju na primer u Austriji. Tamo je glavni sponzor na grudima ali nije problem da se promoviše još nekoliko manjih sponzora pa ćete videti reklame i na rukavima, donjem delu leđa, na šorcu ... To pokazuje i da je klub podržan i da iza njega stoji čitav pul sponzora. Tamo ljudi koji dovode sponzore dobijaju i određene procenti od sponzorskih prihoda ali to je za naše prilike priča iz daleke (kapitalističke) budućnosti. Verovatno je to u startu administrativno komplikovano i smatra se da se ne treba uvlačiti u komplikovane varijante zbog par procenata rasta sponzorskih prihoda, samo se bojim da se ne radi o par već o par stotina procenata. No, zamislite naš klub, osim Crvene zvezde koja je to manje više uradila a možda i još neki klub delom, da na svom dresu ima logoe pet ili šest sponzora poput Šturma iz Graca ili bečke Austrije. Koliko god neko pričao da to nije moguće kod nas ili da nema smisla, ne bih se složio. Mislim da se više radi o našem klasičnom izbegavanju novina i dobrom starom teranju po starom. A onda ti isti odu da gledaju utakmicu Red Bull Salcburg - Šturm Grac i dive se kreativnosti Austrijanaca kao da su sagradili nuklearni reaktor a ne zalepili par “stikera” na dres. Možemo ali nećemo. Još uvek.

foto: vaaju.com / dresovi bečke Austrije

foto: Sky Sport Austria / dresovi Šturma iz Graca

Pomenuću ovde još i temu komercijalnih aktivnosti tokom odigravanja utakmica a i van termina utakmica. Pod tim mislim na prodaju hrane, pića i suvenira na utakmicama. Dobro je poznata priča o milionerima odnosno Borusiji iz Dortmunda, sezonskim kartama i prodaji piva i kobasica. Mi to ne možemo lako dostići. Verovatno nikada ni nećemo ali tu ima toliko prostora da ko god nešto preduzme, imaće određenih koristi za klub, bar od rentiranja prostora ako ne želi ili ne može sam organizovati prodaju. Prodaja suvenira i sportske opreme kluba je teška priča i za večite rivale iz Beograda koji imaju dve male prodavnice iako imaju 57 nacionalnih titula i milione navijača a o drugima i da ne pričamo. Neka omoguće svojim navijačima i obožavaocima bar mogućnost da kupe dres, šal, šolju, olovku pa će videti ima li interesovanja. Za sad je to takođe vrlo skromna priča na koju malo ko obraća pažnju jer uvek ima prečih stvari.

foto: bvb.de / prodaja hrane na stadionu Borusije iz Dortmunda

A zašto je tako, zašto je kod nas u fudbalu sve tako klot? Imamo dobre terene, imamo sad i uslove za noćne mečeve, imamo uz Brazilce i Argentince najviše talentovanih mladih igrača u svetskim ligama. Imamo ih ali oni žele da odu što pre iz našeg fudbala sa tih klot terena a klubovi gledaju da prežive pa kada im se plasira priča o postavljanju reklama na stadionu, tableta na press stolu ili ulepšavanju dresa ljudi koji vode naše klubove vas više manje gledaju bledo i misle da ste ludi ili da ne shvatate situaciju u kojoj se nalaze klubovi koji gledaju da prežive. Mogu to i da razumem i mislim da su generalno u pravu kada kažu važnija mi je trava na terenu i da obezbedim plate igračima ali slika treba da bude kompletna, imidž treba da se izgradi, identitet treba da bude kompletan i onda u očima navijača izgledate kompletnije i ozbiljnije i tako ih privlačite. Ostavićete utisak na njih dobrom organizacijom i sistemskim pristupom. U ukupnom zbiru to vas neće puno koštati a doneće vam puno u krajnjem ishodu ukoliko ste istrajni i paralelno radite na sportskom i marketinškom segmentu. To je ono o čemu pričam ili sam bar pričao u određenim situacijama.

Nadam se da će to ipak postati standard srpskog fudbala u bliskoj budućnosti jer naša liga po kvalitetu ne zaostaje puno za nekom Austrijom, Češkom ili Slovačkom ali vizuelno je daleko niže rangirana a tako ne treba da ostane jer ima puno prostora za napredak i bolju kompletnu sliku srpskog klupskog fudbala.

Branko Lazić (u kapacitetu navijača - fudbalskog posmatrača)

#fudbal #marketing #superligasrbije #sport