Japan i dalje čvrsto u rukama LDP-a

premijer Fumio Kišida

Nedavno održani parlamentarni izbori (Predstavnički - donji dom Nacionalnog dijeta) u Japanu pokazali su da ni pandemija ni promene u vrhu LDP-a nisu ozbiljnije uticali na rejting i uticaj Liberalno demokratske partije koja dominira japanskom političkom scenom još od 1950ih.

Na izborima za Predstavnički dom (衆議院, Shūgiin) 31. oktobra LDP je osvojio 261 mandat od ukupno 465 što je i dalje apsolutna većina u Predstavničkom domu. Kada se tim mandatima dodaju i mandati partnerskog Komeita ukupan broj mandata vladajuće koalicije iznosi komotnih 293. Opozicija je pokušala da ovoga puta nastupa jedinstveno ne bi li sakupila više glasova ali to nije dalo očekivane rezultate. Najveća opoziciona stranka CDP (Constitutional Democratic Party) osvojila je 96 mandata što je za 13 manje u odnosu na prethodne izbore. I Komunisti su izgubili dva mandata i pali na 12 mesta u Donjem domu. Izlaznost na izborima je iznosila 55,93% a veliko iznenađenje ovih izbora je „Išin“, partija desnice koja je učetvorostručila svoj udeo u parlamentarnim klupama. Tako sada Japan Innovation Party ("Išin") ima 41 mandat.

Raspodela mandata nakon japanskih parlamentarnih izbora (Donji dom) tokom poslednja tri izborna ciklusa. Uočljivi su stabilni rezultati vladajuće koalicije LDP-Komeito i lutanje Demokratske partije Japana koja se u međuvremenu i rasformirala a njene frakcije - nove partije i dalje beleže skromne rezultate.

Imajući u vidu da je Sugina vlada koja je nasledila Abea imala velikih problema u vreme održavanja Olimpijskih igara i da je njegova odluka da igre ipak budu održane tokom pandemije uticala negativno na njegov rejting u teškoj borbi sa pandemijom COVID19, rezultat koji je ostvario njegov naslednik Kišida nije zanemarljiv. Kišida koji je bio Abeov šef diplomatije (2012 - 2017) odmah po preuzimanju stranačkog kormila u oktobru odlučuje da uđe u izbornu trku za Nacionalni dijet što je dovelo do raspisivanja (redovnih) parlamentarnih izbora za 31.10.2021. On je vešto igrao i na kartu razumevanja situacije i određenog samokriticizma i suoočavanja sa optužbama za rast korupcije, ograničavanja birokrata u radu i suzbijanja kritičkih mišljenja tokom Abeove i Sugine vladavine (2012 - 2020 - 2021) u kojoj je i sam bio visoki funkcioner.

LDP se tokom izborne kampanje fokusirao na teme poput stabilizovanja ekonomije, rasta primanja i jačanja vojnih potencijala (odbrana od NR Kine i Severne Koreje) dok je opozicija pokušala da igra na karte preraspodele bogatstva (LDP optužen da je još više povećao jaz između bogatih i siromašnih), rodne ravnopravnosti (svega 10% članova parlamenta su žene) i prava seksualnih manjina obzirom da LDP važi za konzervativnu opciju po ovim pitanjima. Ispostavilo se da opozicija nije imala dovoljno jaku argumentaciju da preokrene klatno na svoju stranu ne bi li ponovila rezultat (pokazalo se skromnog dometa) nekadašnje Demokratske partije Japana koja je imala parlamentarnu većinu i vlast od 2009. do 2012.

članovi Kišidine vlade (novembar 2021.)

Kišida (64) je tokom kampanje najavio velike stimulacije za privredu u iznosu od nekoliko desetina biliona jena ne bi li stabilizova treću svetsku privredu ozbiljno uzdrmanu aktuelnom pandemijom.Najavio je i pravedniju raspodelu bogatstva kroz tzv. „novi kapitalizam“ ali bez puno detalja. Da li će se raditi o poduhvatu sličnom Abeovoj "Abenomici" koja je podigla Japan iz privredne letargije i deflacije, to će se tek videti. Ono što je sada poznato jeste da je u planu davanje finansijske pomoći u iznosu od 880$ odnosno 100.000 jena porodicama sa decom mlađom od 18 godina. Zanimljivo je da ovu meru podržava svega 20% javnog mnjenja a planu su i finansijske stimulacije za jačanje intrajapnskog turizma koji podržava nešto iznad 50% građana Japana.

Kišidin rezultat na parlamentarnim izborima u ovim okolnostima nije za potcenjivanje iako mu određeni analitičari predviđaju mogućnost pridruživanja većini japanskih premijera koji su imali skromna trajanja mandata, ukoliko pad mandata u Donjem domu bude pratio još veći pad podrške u Gornjem domu - Domu savetnika (参議院, Sangiin) sledećeg leta. Ipak, Kišida ima šansu da stabilizuje svoju vlast (trenutna podrška među javnim mnjenjem na nivou od 60,5%), naročito ukoliko je Suga primio najteže udarce usled pandemije i iznenadnog povlačenja Abea 2020. Tako Kišida može da se pridruži upravo Abeu (najdugovečniji japanski premijer: 2006-2007; 2012 - 2020) i još svega četvorici premijera koji su uspeli da ostvare mandate od pet i više godina. Za razliku od ostalih, poput Suge, koji su vladali skromno po godinu dana a neki i svega po dva meseca.

Zanimljivo je i da upravo Shinzo Abe (67) ovih dana, po svemu sudeći, ponovo ulazi aktivnije u politiku iz koje se svojom voljom povukao iz zdravstvenih razloga. Nedavno je stao na čelo najveće frakcije (dosadašnja Hosoda faction) u LDP-u koji sada vodi njegov nekadašnji šef diplomatije. Šta su Abeovi planovi i da li ponovo ima političke ambicije, to tek trebamo saznati ali verovatno da Kišidi nije u interesu Abeov potpuni povratak i pojačano prisustvo obzirom na ogromnu političku težinu koju ima bivši premijer u politici i životu Japana. To svakako neće ugrožavati Kišidu ukoliko Abe nema ambicije da se vrati na premijersku poziciju. Po svemu sudeći do toga neće doći a Kišida će imati priliku da pokaže šta zna i da li je dorastao liderskoj funkciji iako su ga mnogi smatrali prosečnim japanskim političarem.

Branko Lazić, 15.11.2021.