Jugosloveni i Čehoslovaci danas (komparativna analiza ekonomsko-političkih sistema)

Danas, 75 godina nakon završetka Drugog svetskog rata i 40 godina nakon smrti Josipa Broza Tita možemo da se osvrnemo na državu koja je obeležila nekoliko decenija 20. veka. SFR Jugoslavija je bila, bez sumnje, velika i uticajna država, po svemu sudeći daleko uticajnija od realne moći i snage koju je imala tokom svog postojanja. Bila je to država koja se od jedne agrarne i skromno ekonomski razvijene kraljevine transformisala u industrijsku državu u konstantnom rastu i razvoju. Naravno, ona nije bila idealna jer da je bila idealna i na zdravim nogama opstala bi do danas.

No, ovde neće biti govora ni o četnicima ni o partizanima, ni o monarhistima ni o komunistima, ni o Srbima ni o Jugoslovenima ... Pre nekoliko meseci sam pročitao zanimljiv tekst Predraga Markovića objavljen u “Nedeljniku” a odslušao sam i ekonomistu Borisa Begovića koji je gostovao na RTS-u upravo sa istoričarem Predragom Markovićem i tom prilikom izneo niz primedbi na račun te Jugoslavije koju je, stekao se utisak, okvalifikovao nekom vrstom nestabilne i prenaduvane državne tvorevine. To je, naravno, samo utisak o njegovim stavovima iznetim u toj emisiji u kojoj su sa druge strane Marković i banjalučki istoričar Nikola Popović govorili afirmativno iznoseći neke druge činjenice o toj državi. I jedni i drugi su verovatno bar delom u pravu. Svako iz svog ugla gledanja. To jeste bila velika država, daleko iznad okvira i snage naroda koji su je stvorili (i razorili uz “malo” podrške spolja), to je bila i država koja se razvijala i realno ali i na račun kredita koje nije mogla da isplati zbog čega je posle Titove smrti i bankrotirala kod poverilaca u Londonu. Bila je to i država koja je ojačala narodne mase jačajući standard radnika i srednje klase a bila je i država koja je nanela nepravdu nekim ideološkim neistomišljenicima u društvenoj tranziciji i reformi u drugoj polovini 1940ih. Sve je to bila ta “moderate communist” država kako bih je nazvao ali mislim da niko ne može da ospori da je postigla određene rezultate na političko-ekonomskom planu koji su nezamislivi za njene naslednice danas. One danas ne proizvode avione brže od zvuka, one ne grade hotele u Zambiji i Zimbabveu, one nemaju milionske graditeljske poslove sa Peruom, one ne prodaju tenkove Kuvajtu, Iraku i Iranu ... One nisu u poziciji da predvode pokret od stotinu država članica UN. Istini za volju nisu jer ni istorijski kontekst nije isti a pitanje je i da li bi i danas u posthladnoratovskom i haotičnom svetu tranzicije u multiploarizam i ta Jugoslavija danas igrala istu ulogu i imala tako veliku snagu i uticaj. Ipak, prethodno navedeno su neosporne činjenice.

Emisija OKO: Tito i Srbi posle 40 godina (2020) - You Tube

Mnogo je pitanja ali u nastavku ću se fokusirati na odgovore koji se odnose na pitanje makroekonomske slike te države danas. Iz tog razloga ću pokušati da na osnovu dostupnih podataka i u meri u kojoj je to bilo moguće uporedim tu Jugoslaviju iz 1990. sa njenim naslednicama danas u 2020. a da bi poređenje bilo zanimljivije dodaću još dve države koje su imale sličan put do poslednje decenije 20. veka ali daleko mirniju a, videćemo, i uspešniju tranziciju iz komunizma u kapitalizam. Radi se o Češkoj i Slovačkoj te ćemo imati i projekcije za Čehoslovačku nekad i danas.

Pogledajmo prvo globalni kontekst. Prema određenim izvorima SFR Jugoslavija je 1990. imala nominalni BDP koji ju je rangirao na visoko 21. mesto, između Švedske i upravo Čehoslovačke. Vrednost tog BDP u to vreme iznosila je oko 129,5 milijardi američkih dolara. Poređenja radi na prvom mestu su bile i tada SAD sa BDP-om vrednim oko 5,2 biliona američkih dolara (danas je ovaj iznos otprilike učetvorostručen u istoj valuti). Na drugom mestu je bio SSSR sa BDP-om od 2,7 biliona dolara dok je treći, kao i danas bio Japan sa skoro dva biliona dolara vrednim BDP-om. Danas umesto SSSR-a na drugom mestu imamo NR Kinu, socijalističku tvorevinu koja je preživela i zahvaljujući svojoj hibridnoj privredi i veštini prilagođavanja, izbila na drugo mesto navedene liste (1990. bila na 9. mestu sa oko 413 milijardi dolara BDP-a). Naslednica SSSR-a Rusija zauzima 11. mesto sa 1,66 biliona dolara BDP-a. Moglo bi se reći da je došlo do svojevrsne zamene mesta između Rusije i Kine na ovoj listi ali i generalno. Govorimo o nominalnim iznosima BDP-a. Kada se radi o kupovnoj moći, Kina je uspela da izbije na prvo mesto što navodi i CIA na svojoj rang listi dohodaka (GDP ppp).

Ono što nas ovde primarno zanima jeste gde su današnje bivše jugoslovenske republike i koje bi mesto njihov zbirni nominalni BDP zauzeo na globalnoj listi (izvor: World Bank 2018). Sabiranjem njihovih BDP dolazimo do zbira od 203,6 milijardi dolara (projektovani nominalni BDP SFRJ bi danas iznosio oko 500 milijardi dolara i zauzimala bi sličnu poziciju opet pored Švedske koja je 22. na listi Svetske banke). Sa navedenim zbirom ta “Jugoslavija grupa” bi zauzela solidno ali ne tako visoko 55. mesto između Kazahstana i Mađarske. Samostalno posmatrano najbolje rangirana je Hrvatska koja zauzima 74. mesto sa oko 60 milijardi dolara. Sledi Srbija na 82. mestu sa oko 50 milijardi dolara. Evidentno je da je usitnjavanje uticalo na pad navedenih država na rang listi nominalnog BDP ali i slabiji rast privreda što ne čudi nakon niza godina ratova i političko-ekonomske tranzicije koja na određeni način i dalje traje kod mnogih od ovih država. Stoga pad u sredinu tabele iz njenog vrha ni ne čudi. Poređenja radi ni Češka ni Slovačka koje su mirno izašle iz svoje federacije nisu na nivou nekadašnje im zajedničke države Čehoslovačke ali su dosta bliže projektovanom nivou u odnosu na bivše jugoslovenske republike kada se porede navedeni parametri. Pomenuli smo da je Čehoslovačka 1990. zauzimala 22. mesto (123,2 milijarde dolara (danas bi to verovatno bio nivo od gotovo 500 milijardi dolara) a danas Češka zauzima  44. mesto sa oko 245 milijardi dok je Slovačka na 60. mestu sa oko 106 milijardi dolara. Njihov zbir je ipak dosta bolji i bliži procenjenom rangu bivše zajedničke države i iznosi oko 350 milijardi dolara što je na nivou od oko 70% projektovanog BDP Čehoslovačke danas i zauzeli bi solidno 37. mesto, odmah uz Dansku.

Naravno, navedeno ne znači da bi dohodak u SFRJ i Čehoslovačkoj da su opstale do danas biobukvalno toliko veći ili bar ne daleko veći od zbirnih dohodaka njihovih država naslednica. Navedeno znači da bi svakako imali veće BDP-ove što je i logično jer bi se radilo o većim i kompaktnijim odnosno konkurentnijim ekonomskim entitetima tj. tržištima. Ono što svakako trebamo pogledati jesu današnji parametri i rangovi kada se radi o BDP u skladu sa kupovnom moći (PPP) kao i BDP po glavi stanovnika po tom istom kriterijumu. Tu dolazimo u svet u kom je, kako je već rečeno, NR Kina na prvom mestu sa BDP-om vrednim 25,3 biliona dolara. Prate je SAD, Indija, Japan, Nemačka, Rusija ... Nas zanima gde se nalaze bivše jugoslovenske republike i bivši Čehoslovaci na tim tabelama. Sledi opis grafičkih prikaza navedenih parametara.

Kako je prethodno rečeno posmatrajući nominalni dohodak bivše jugoslovenske republike se ne mogu pohvaliti da imaju reprezentativan i progresivan tj. veći BDP u odnosu na projekciju BDP nekadašnje Jugoslavije. Izuzetak je Slovenija čiji nominalni BDP nije mali imajući u vidu činjenicu da se radi o državi male populacije. Po pitanju tzv. PPP BDP može se reći da je tu stanje nešto bolje, naročito kada pogledamo Srbiju čiji je PPP u odnosu na nominalni BDP dva i po puta veći.

Ako se posmatra zbirni nominalni BDP uočićemo da su bivše jugoslovenske republike na nivou od oko 40% projektovanog jugoslovenskog dohodka danas. Očigledno da su nemiran razlaz odnosno građanski rat i spora tranzicija u (manje) tržišne odnosno kapitalističke privrede (kod većine sa izuzetkom Slovenije i delom Hrvatske) učinile svoje.

Ovaj parametar u čije posmatranje smo dodali i države koje su između bivših jugoslovenskih i čehoslovačkih republika pokazuje da su, sa izuzetkom Slovenije i Hrvatske bivše jugoslovenske republike sa skromnim dohodcima po glavi stanovnika koji su na nivou od oko 45% dohodka u Češkoj i Sloveniji odnosno 30% dohodka po stanovniku jedne Austrije koja je i te 1990. i danas 2020. daleko ispred navedenih država.

Kada pogledamo članstva u vodećim zapadnim organizacijama (EU, NATO i OECD) uočićemo da su svega tri od posmatranih osam država ušle u "elitni klub" i radi se o Češkoj, Slovačkoj i Sloveniji. Njima je najbliža Hrvatska kojoj nedostaje i članstvo u OECD-u ali se može reći da je zapadna odnosno evro-atlantska zemlja. Minimum integrisanosti su ostvarile Crna Gora i Severna Makedonija koje su pristupile NATO-u kom je, realno, najlakše pristupiti dok su Srbija i BiH i dalje u potpunosti van članstava u navedenim organizacijama s tim da treba napomenuti da su po pitanju EU Crna Gora i Srbija, a naročito Crna Gora, jedine odmakle jer vode pregovore o pristupanju dok su Severna Makedonija i BiH još uvek u fazi čekanja za otpočinjanje pregovora i realno je očekivati da će ih Severnomakedonci uskoro otpočeti.

Na osnovu navedenih brojki može se uočiti da “Jugoslavija” danas zaostaje za “Čehoslovačkom” koju jedino po životnom standardu prati Slovenija i delom Hrvatska dok su ostale bivše jugoslovenske republike na nivou od oko 40-50% prosečnog dohotka u Češkoj odnosno Slovačkoj. Evidentno je da su Čehoslovaci bili uspešniji imajući u vidu ne samo životni standard već i nivo integrisanja sa razvijenim svetom (punopravni članovi EU, NATO i OECD). Od bivših jugoslovenskih republika parira im samo Slovenija i delom Hrvatska. Navedeni ishod posle trideset godina ni malo ne čudi obzirom da su Česi i Slovaci imali miran razlaz i da su se relativno lako ekonomski transformisali a i imali su istoriju pristojne tržišne privrede pre Drugog svetskog rata. Sa druge strane jugoslovenski razlaz je bio težak, krvav i na određeni način mnogi su bili nesnađeni nakon decenija blagostanja koje je, na žalost, došlo na naplatu tih 1990ih i posledice se osećaju i dan danas. Region i dalje živi u prošlosti i nekakvim neraščišćenim računima koji koče sve navedene zemlje, sa izuzetkom Slovenije koja je, reklo bi se kao najmudrija jedina našla zajednički jezik sa bivšom braćom i ima koristi od toga. Ostali i dalje moraju puno da se pomuče kako bi zakopali ratne sekire i okrenuli se daljim i intenzivnijim reformama koje negde predugo traju ali su neophodne da se upliva u mirnije vode konsolidovanja ne samo ekonomije već i demokratije koja je na Zapadnom Balkanu i dalje prilično krhka. Kada navedena društva i političke elite načine te suštinske korake, onda možemo očekivati i promene u navedenim grafikonima a te brojke će zapravo značiti da se život običnog čoveka poboljšao a u tome je valjda i suština cele priče i glavni pokazatelj razvijenosti jedne države i njene ekonomije.