Tbilisi, Gruzija, Kavkaz i mi

Nemamo često priliku da posetimo određene države. Razloga je puno, počev od toga da nam nisu turistički ili poslovno zanimljive pa do toga da su udaljene, nebezbedne i slično. Ja sam 2017. godine na proleće imao privilegiju da posetim jednu državu u koju sumnjam da bih otišao skoro “klasičnim” motivima poput turizma pa i posla. Radi se o Gruziji, državi koja se nalazi na Kavkazu, koja nije daleko od Srbije ali nam nekako “nije na ruku” jer se nalazi sa druge strane Crnog mora koje posećujemo uglavnom ako odemo turistički u Bugarsku. U svakom slučaju, moja poseta Tbilisiju gde sam gledao fudbalsku utakmicu Gruzija - Srbija u kvalifikacijama za SP 2018. ostavila je na mene sjajne utiske i mogu reći da sam bio fasciniran onime što sam video. Nisam bio u materijalno bogatoj državi ali sam stekao utisak da se radi o zemlji posebne lepote i duha koju bih nazvao “pravoslavnim Orijentom” na Kavkazu (dodao bih im i Jermeniju koju nisam imao priliku da posetim, za sad). Ovde treba pomenuti da Gruzini imaju jednu od najstarijih pravoslavnih crkava. Hrišćanstvo stiže na ove prostore još u prvom veku a autokefalnost stiču u četvrtom veku (kasnije u 20. veku ponovo obnavljali samostalnost u odnosu na ruski uticaj). Danas ovoj crkvi pripada oko 3,5 miliona vernika.

Sam dolazak u Tbilisi je na mene ostavio utisak jer nisam očekivao da imaju arhitektonski tj. vizuelno možda i moderniji aerodrom od beogradskog a ono što mi je posebno privuklo pažnju bilo je gruzijsko pismo koje je izuzetno originalno i potpuno drugačije od pisama koja koristimo u najvećem delu Evrope. Boravak u Tbilisiju je bio vrlo prijatan, dobrim delom i zahvaljujući sjajnoj organizaciji puta od strane Fudbalskog saveza Srbije. Sam grad je vrlo rustičan i odiše starinom, naročito kada se pogledaju gruzijske crkve i dućani u starom gradskom jezgru. Sa druge strane, u Tbilisiju ćete videti i megalomanske građevinske projekte poput modernog parlamenta, pešačkog mosta ili gondole koja vas podiže na vidikovac sa kog možete videti Tbilisi na dlanu.

Poseban utisak na mene je ostavio osećaj bezbednosti u glavnom gradu Gruzije. Policija vozi kvalitetne i dobro održavane automobile koji ostavljaju utisak svojom čestom pojavom na putu. Redovno patroliraju (sa vizuelnom rotacijom) i preventivno deluju na potencijalne kriminalne prestupnike. Tokom boravka u Tbilisiju čuo sam od jednog sagovornika iz Srbije da je Tbilisi rangiran na sedmom mestu u svetu kada se radi o bezbednosti glavnih gradova.

Trg slobode u Tbilisiju (video)

Kada se govori o Tbilisiju svakako treba napomenuti da u ovom gradu možete kupiti vrhunska lokalna vina obzirom da je Gruzija poznata upravo po vinima i skijalištima na Kavkaskim planinama. Jedno od takvih mesta je i skijalište Gudauri. Vina su im odlična a, pored ukusa, to potvrđuju i visoke cene pojedinih vina koja se mogu degustirati u lancu vinskih prodavnica u centru. Nimalo nije čudno ako neko vino košta 50 i više evra. Naravno, mogu se kupiti i pristojna vina za manje iznose. Ja sam tom prilikom kupio vino Teliani Valley iz 2014. godine i mogu potvrditi da je odličnog kvaliteta što i ne čudi obzirom da dolazi iz jedne od najstarijih vinskih regija sveta. Gruzijska hrana je takođe zanimljiva. Ni to ne čudi obzirom da se Gruzija nalazi na raskrsnici evro-azijskih puteva a ja bih ovde izdvojio njihove začinske mikseve i Tkemali sos od šljiva. Ovde bih pomenuo i da se na ulicama Tbilisija na puno mesta može kupiti ceđeni sok od nara koji se cedi na licu mesta pomoću neke vrste stege. Gruzija ima i izlaz na more a najreprezentativniji grad na obali Crnog mora je Batumi (znatno manji od glavnog grada Tbilisija koji ima oko 1,5 miliona stanovnika sa metropolitenskom oblašću).

Na kraju ovog dela teksta, pomenimo da je Srbija slavila 3:1 i da je uspešno okončala misiju u Gruziji koja je kasnije nadograđena novim pobedama i plasmanom na SP u Rusiji 2018. gde se i nismo baš proslavili.

Sledi galerija mojih fotografija koje će detaljnije ilustrovati atmosferu u Tbilisiju

Osnovni podaci o Gruziji i njenom političkom sistemu

Gruzija je parlamentarna republika na čelu sa predsednicom Salome Zurabišvili (od decembra 2018. na mestu šefa države). Centar izvršne vlasti se nalazi u rukama premijera odnosno Vlade. Na čelu Vlade se nalazi Giorgi Gakarija koji funkciju premijera obavlja od septembra 2019. Država vodi prozapadnu politiku i teži članstvima u EU i NATO (Istočno partnerstvo od 2009. i Partnerstvo za mir od 1994.). Od 2008. se nalazi u konfliktu odnosno sporu sa Rusijom obzirom da je (proruski) deo tadašnje gruzijske teritorije proglasio otcepljenje na severu i severozapadu ove zemlje uz izbijanje ratnih dejstava (2008.) između Gruzije sa jedne strane i Rusije i navedenih oblasti sa druge strane . Radi se o Abhaziji i Severnoj Osetiji koje se graniče sa ruskom teritorijom na severu i koje je priznala kao nezavisne države Rusija i još par, mahom latinoameričkih zemalja .

Navedene teritorije obuhvataju oko 12.500 km2 što je oko 17% teritorije Gruzije pre dešavanja 2008. Radi se o velikom državnom i spoljnopolitičkom izazovu za jednu relativno malu zemlju koja ima ambiciju da se bliže poveže sa Zapadom a istovremeno je svesna činjenice da se nalazi na Kavkazu u neposrednoj blizini Rusije i Srednjeg Istoka odnosno Azerbejdžana, Turske i Irana ali i centralnoazijskih država. Najbliža i najsličnija država Gruziji u regionu je svakako Jermenija dok je Azerbejdžan uz Jermeniju najneposredniji sused Gruzije sa kojim takođe ima intenzivne odnose i političko-privrednu saradnju. U gruzijskoj populaciji dominiraju Gruzini sa udelom od oko 87%. Oko 10% populacije čine Azeri i Jermeni (udeo Azera nešto veći). Gruzijska privreda nije naročito velika i u regionu je slična jermenskoj ali o privrednim parametrima će biti više reči u komparativnoj analizi koja sledi u trećem delu ovog teksta.

Gruzijskom politikom poslednjih godina dominira politička stranka - pokret "Gruzijski san" iza kojeg stoji najbogatiji Gruzin na svetu Bidzina Ivanišvili (u Rusiji poznat i kao Boris Grigorijevič Ivanišvili) sa procenjenim bogatstvom od preko šest milijardi dolara. Njegova opcija dominira u parlamentu sa apsolutnom većinom mandata i uspela je da prilično marginalizuje nekada dominantni "Ujedinjeni nacionalni pokret" koji je predvodio Saakašvili (primoran i da fizički napusti zemlju pod optužbama za korupciju). Danas Saakašvilijeva opcija podeljena u nekoliko frakcija - partija i ima svega 7 + 19 od 150 mandata u parlamentu. Iz navedene opcije je iznikla "Evropska Gruzija" koja je osvojila 19 mandata i koju vodi bivši predsednik parlamenta Davit Bakradze dok je na čelu bazične stranke Grigol Vašadze koji je poražen od Zurabišvilijeve na izborima 2018. nakon drugog kruga. Ona je nastupila kao nezavisni kandidat ali je podržan od strane vodeće stranke koja nije imala svog kandidata zvanično. Naredni parlamentarni izbori predviđeni su za kraj ovog meseca.

Promotivni video o Gruziji

Pomenimo ovde i neke od najpoznatijih Gruzina danas i kroz istoriju. Ako odemo dalje u istoriju 20. veka uočićemo da je Gruzija bila mala ali vrlo uticajna republika u SSSR-u jer su Gruzini bili i Staljin i Berija (pripadao Mingreli podgrupa Gruzina) koji su bili najuticajnije figure među sovjetskim rukovodiocima u svoje vreme. Njima možemo dodati novije istorijske figure poput Eduarda Ševarnadzea, ministra inostranih poslova SSSR i na određeni način “oca moderne Gruzije” (drugi predsednik Gruzije sa mandatom od 1995. do 2003.) i Mihaila Saakašvilija (predsednik od 2004. do 2013.), trećeg predsednika Gruzije i danas kontroverznu ličnost po raznim osnovima (danas aktivan u ukrajinskoj politici uz istovremeno izbegavanje gruzijskih organa koji ga terete za kriminalne radnje u Gruziji koje on smatra političkim zaverama). Ako se okrenemo u savremeno doba setićemo se poznatog sportiste koji je branio boje italijanskog Milana. Radi se o Kakhaberu Kaladzeu koji je do nedavno bio i potpredsednik i ministar u Vladi Gruzije a danas je gradonačelnik Tbilisija i očito se dobro snalazi i u politici. Možda je najpoznatije fudbalsko ime iz ove zemlje Šota Averladze koji je branio boje Ajaksa i Rendžersa. Generalno posmatrano stiče se utisak da Gruzini nemaju posebno poznate istorijske ličnosti na globalnom planu koje bi se uporedile sa srpsko-američkim naučnikom Nikolom Teslom ili Novakom Đokovićem na primer ili jermensko-francuskim pevačem Šarlom Aznavurom ali svakako da su i Ilija Čavčavadze, Niko Pirosmani, Mari Eristavi i drugi ostavili traga u gruzijskoj i svetskoj istoriji i kulturi.

Srbija i Gruzija

Srbija i Gruzija imaju dobre odnose koji se nadograđuju poslednjih godina. Nedavno je u Beogradu otvorena kancelarija Ambasade Gruzije iz Atine na čijem se čelu nalazi ministar savetnik Ilija Koberidze. U Srbiji je u 2019. otvoren i počasni konzulat Gruzije na čelu sa Draganom Šagovnovićem koji je i direkotor Ekonomskog instituta u Srbiji. Tom prilikom je Srbiju posetio i predsednik gruzijskog parlamenta Iraklij Kobahidze koji je u Beogradu razgovarao sa brojnim visokim srpskim zvaničnicima na temu jačanja privrednih i drugih veza dve zemlje (organizovan i poslovni forum). Za očekivati je da će i Srbija na recipročnoj osnovi ojačati svoje prisustvo u Gruziji kroz rezidentno predstavljanje. Za sada interese Srbiji u Gruziji zastupa ambasada u Kijevu na čijem čelu je ambasador Aca Jovanović a inicijalni korak u rezidentnom predstavljanju je otvaranje počasnog konzulata (u proceduri).

Susret ministra spoljnih poslova Republike Srbije I. Dačića sa predsednicom Gruzije S. Zurabišvili u Tbilisiju

Trgovinska razmena je na niskom nivou u odnosu na mogućnosti i iznosi svega oko šest miliona dolara (uglavnom naš izvoz). Ukinute su vize za državljane obe zemlje i može se generalno slobodno putovati (privremeni izuzetak mogu biti eventualne mere koje se danas sprovode zbog pandemije korona virusa; konkretno u ovom trenutku Gruzini mogu putovati u Srbiju dok građani Srbije ne mogu putovati u Gruziju s tim da postoje izuzeća i mogućnost da se otputuje ukoliko se ima regulisano boravište u određenim EU zemljama, ukoliko postoje porodične veze ili postoje posebni, mahom poslovni razlozi za putovanje). Priča se i o direktnim avio linijama između Beograda i Tbilisija o čemu je razgovarano i na nivou šefova diplomatija nedavno. Poslednjih godina su visoki zvaničnici Srbije (premijerka Ana Brnabić, predsednica NS Maja Gojković i PPV i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić) službeno posetili Gruziju dok su gruzijski šefovi diplomatije u više navrata boravili u Srbiji kao i pomenuti predsednik parlamenta Gruzije.

počasni konzul Gruzije u Srbiji Dragan Šagovnović sa tadašnjim predsednikom gruzijskog parlamenta Iraklijom Kobahidzeom u Beogradu aprila 2019.

Komparativna analiza – poređenje Gruzije sa ostalim kavkaskim republikama i Srbijom

Kada posmatramo BDP i navedene kavkaske države i Srbiju uočićemo da najveći nominalni BDP ima Srbija i on iznosi 51,52 milijarde $ ali ukoliko se posmatra kupovna moć najveći dohodak stvara "petrolejska republika" Azerbejdžan i on iznosi 184,42 milijarde $.

Gledajući dohodak po glavi stanovnika Srbija ima najveći dohodak po oba osnova s tim da je u PPP zoni taj iznos gotovo ekvivalentan između Srbije i Azerbejdžana i on iznosi oko 20.000 $. Nominalni iznosu su prilično skromni kod sve četiri države.

Najveću populaciju ima Azerbejdžan i ona iznosi 10,1 milion stanovnika. Sledi Srbija sa oko 7 miliona dok su Gruzija i Jermenija države sa duplo manjim ili tri puta manjim populacijama. Ovde treba reći da, na primer, Jermeni imaju ogromnu dijasporu koja se procenjuje na oko 10 miliona ljudi što je tri puta više od populacije u matici.

Najveće teritorije imaju Srbija i Azerbejdžan. Za oko 2.000 km2 je veća teritorija Srbije (sa KiM). Sledi Gruzija koja je nešto manja od Srbije i Azerbejdžana (za oko 15.000 km2). Ovde treba naglasiti da i Srbija i Gruzija ali i Azerbejdžan imaju određene delove teritorije koji se ne kontrolišu efektivno u punom suverenitetu (KiM, Južna Osetija, Abhazija i Nagorno Karabah sa okolnim oblastima uz Jermeniju). Jermenija ima znatno manju teritoriju od navedenih država ali u sporu sa Azerbejdžanom kontroliše dodatne oblasti koje nisu uračunate u navedenu površinu.

I ovde je Srbija liderski pozicionirana obzirom da ima obim trgovinske razmene koji iznosi 57,5 milijardi dolara i znatno je veći i od obima trgovine Azerbejdžana koji sa druge strane jedini ima pozitivan trgovinski bilans (+5,9 milijardi dolara) što ne čudi obzirom da izvozi velike količine energenata. Srbija istovremeno ima i najveći trgovinski deficit koji iznosi 5,1 milijardu dolara. Obim trgovinske razmene Gruzije je na oko 40% obima koji ostvaruje Srbija dok je u slučaju Jermenije to na nivou od oko 20%.

Na osnovu navedenih ekonomskih i geografsko-demografskih parametara može se konstatovati da je Srbija ispred navedenih zemalja s tim da u određenim kategorijama deli ili prepušta prvo mesto Azerbejdžanu dok su Gruzija i Jermenija nešto skromnije kako po privrednom tako i po drugim parametrima u odnosu na Srbiju i Azerbejdžan.

Može se reći da Srbija ima veliki neiskorišćeni prostor za jačanje saradnje sa navedenim državama. U dve je poslednjih godina otvorila i ambasade. Ona u Bakuu otvorena je 2011. dok je u Jerevanu ambasada otvorena ove godine. Obema rukovode privremeni otpravnici poslova i očekuju se imenovanja ambasadora (u Azerbejdžanu na funkciji našeg ambasadora do pre par godina bio ambasador Nebojša Rodić, sadašnji ambasador u Austriji). Sa Azerbejdžanom je poslednjih godina građeno i svojevrsno strateško partnerstvo posebno kroz učešće azerbejdžanskog kapitala u velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji. Ono što u ovom trenutku komplikuje život ljudima na Kavkazu je svakako upravo razbuktali rat između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno Karabaha što može imati uticaja i na dinamiku i prirodu odnosa sa Srbijom i drugim zemljama.

U svakom slučaju, evidentno je da Srbija ima interese da sarađuje sa ovim zemljama i da ima dosta prostora za jačanje trgovinske razmene i drugih kontakata sa ovim zemljama (kultura, turizam, nauka, sport ...). Zanimljivo je na kraju i pomenuti da trgovinska razmena sa Gruzijom i Azerbejdžanom iznosi svega oko 10 miliona evra dok je sa Jermenijom ona znatno veća i iznosi oko 80 miliona evra . Sa prve dve zemlje je trgovinska razmena dominantno u našu korist sa izvozom od preko 90% dok je u slučaju Jermenije sa kojom se daleko više trguje situacija obrnuta i gotovo sve otpada na jermenski uvoz Srbiji (bakar). U zbiru smo u trgovinskom deficitu od oko 80 miliona evra.

Ukoliko dođe do smirivanja bezbednosnih prilika na Kavkazu i, ukoliko, Srbija postane prisutna i u Tbilisiju kao i u Bakuu i Jerevanu za očekivati je jačanje, pre svega, ekonomske diplomatije (pored klasičnih političkih kontakata) kako bi se trgovinski bilans sa skromnih 90 miliona evra (uz naš ogroman deficit) podigao za bar 100% u narednim godinama. U tom slučaju bi se bez ikakve sumnje opravdalo a i isplatilo pojačano diplomatsko prisustvo naše zemlje u navedenom regionu.